Клокот (Витина)
Клокот (алб. Kllokoti или Kllokot) је село у општини Витина, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Према подацима пописа 2011. године (по косовским подацима), у Клокоту је пописано 1.064 лица.[1]
Клокот | |
---|---|
![]() | |
Грб | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскопоморавски |
Општина | Витина |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 22′ 17″ С; 21° 22′ 28″ И / 42.37137° С; 21.37448° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Регистарска ознака | GL |
Село Клокот је седиште истоимене Унмикове општине Клокот издвојене из општине Витина.
У селу се налази црква Св. Петке.
Историја
Поред села се почетком 20. века налазио извор киселе воде, добре за пиће.[2]
Порекло становништва по родовима
Подаци из 1929. године[3]:
Српски родови:
- Караџићи (3 куће, слава Св. Никола); старином су као и њихов род Караџинци у Партешу. Ови су први побили колац у селу, досељени око 1780. године.
- Торлићи (7 куће, Св. Никола); досељени око 1780. године из Малесије заједно са Арбанасима села Љубишта и Доње Слатине као један род и настанили се у Доњој Слатини. Ту се после деобе преселе у Клокот. Кажу да су досељени као православни Срби.
- Стамболићи (2 куће, Св. Никола); сродили су се са Торлићима па их и урачунавају у њихов род. Старином су из Горње Слатине. Презиме добили што су по ферману из Стамбола владали у Слатини.
- Здравковићи (3 куће, Св. Никола). Пресељени из Цернице код Гњилана око 1835. године.
- Могиљанци (1 кућа, Св. Вартоломеј). Пресељени око 1835. године из Могиле као слуге. Потичу од рода Терзића у Могили.
- Лискановићи (2 куће, Св. Богородица); исељени око 1830. године из Дебелде. Живели су у Подгорцу и у Врбовцу, а у Клокот прешли на чифлук око 1840. године.
- Сиринићани (4 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином из Севца у Сиринићкој Жупи, одакле су око 1840. године, бавећи се са овцама на паши у Горњој Морави, купили имање у Клокоту и настанили се.
- Цацини (1 кућа, Св. Врачи). Пресељени око 1840. године из Липовице код Гњилана бежећи испред Арбанаса.
- Бургијини (6 куће, Св. Јован). Око 1830. године исељени из Дебелдеја испред Арбанаса инастанили се у Подгорцу. И одатле су побегли из истог разлога и потом су живели у Пожарању и Чифлаку. У Клокоту су се настанили око 1850. године на купљеном имању.
- Грнчарци (4 куће, Св. Никола). Пресељени из Грнчара око 1860. године. Пре тога су живели у Врбовцу, али још раније су живели у Пожарању, где су им муслимани заузели имање. Старином су од Дебра у Македонији.
- Ценић (1 кућа, Св. Никола). Пресељени око 1870. године из Горње Слатине као слуге.
- Чифлачани (4 куће, Св. Арханђео). Пресељени из Чифлака око 1870. године на купљено имање.
- Чичанци (3 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином су из Смире, као и њихови сродници у Трпезе, одакле су исељени због арбанашког зулума. Из Трпезе пресељени око 1885. године. Чичанцима их прозвали Арбанаси (чичан арбанашки: кукавац) зато што су се према Арбанасима, њиховим силеџијама, држали кукавички. Старо презиме им је Русић.
- Терзић (1 кућа, Св. Игњат). Старином из Горње Славковце, живели су као велики богаташи у Трпезу, где су им муслимани притиснули имање, потом били слуге у Чифлаку, а у Клокот насељени опет као слуге око 1895. године.
- Живкини (2 куће, Св. Никола). Старином из околине Косовске Каменице. Из Трпеза пресељени око 1900. године.
- Кисини (3 куће, Св. Никола). Пресељени као слуге из Пожарања око 1905. године.
Родови православних Рома:
- Сви су по даљој старини из околних места, осим једне породице која је досељена из Куманова. Укупно их је било 15 кућа.
Становништво
Демографија[4] | ||
---|---|---|
Година | Становника |
Види још
Напомене
Референце
Спољашње везе
- СРБИ НА ОКУП! - Гњилане: Срби из околних села продају дедовину Албанцима (11.02.2014) srbinaokup.info (језик: српски)
🔥 Top keywords: Главна странаЕвропско првенство у фудбалу 2024.Вања МаринковићСтилске фигуреЕвропско првенство у фудбалуРаде БогдановићДушан ТадићМарко АрнаутовићПосебно:ПретражиДушан ВлаховићКилијан МбапеСловачкаФудбалска репрезентација СрбијеСрбијаДраган Стојковић ПиксиЕвропско првенство у фудбалу 2020.Данило I Петровић Његош (књаз)Светско првенство у фудбалуВељко БирманчевићПрилог (врста речи)Светско првенство у фудбалу 2022.Књижевни родови и врстеМирдита, добар дан!Александар МитровићМатија ШаркићСтрахиња ПавловићВук Стефановић КараџићЏуд БелингамРазвој језика код Срба од 9. до 19. векаРумунијаДијалекти српског језикаФилип КостићФудбалска репрезентација ФранцускеРомелу ЛукакуПредраг РајковићПредлогБелгијаАнтоан ГризманПерсонификација