Класификација по поенима на Вуелта а Еспањи
Класификација по поенима на Вуелта а Еспањи је једна од другостепених класификација на етапној бициклистичкој трци Вуелта а Еспањи. На крају сваке етапе, возачи добијају поене за првих неколико позиција, возач са највише поена је лидер класификације и носи зелену мајицу.
 Зелена мајица, која се додељује победнику класификације по поенима | |
| Основне информације | |
|---|---|
| Спорт | друмски бициклизам |
| Такмичење | Вуелта а Еспања |
| Додељује се за | најбољег спринтера на Вуелта а Еспањи |
| Изворно име |
|
| Друга имена |
|
| Историја | |
| Прва награда | 1945. |
| Број награда | 71 (до 2024) |
| Први победник |  Делио Родригез |
| Највише победа |
 Алехандро Валверде (Шпанија)
|
| Тренутни победник |  Кејден Гроувс (2023) |
Историја
Класификација по поенима на Вуелта а Еспањи је уведена 1945. спонзор је била компанија Пирели. Прве године, класификација је рачуната на следећи начин:
- Победник етапе добијао је 100 поена, другопласирани 99 итд. Возачи који су завршавали у групи и добијали исто време, добијали су исти број поена.[1]
- Првих пет бициклиста на свакој етапи добијали су 12 поена за сваки минут који су дошли испред возача који заврши шести на етапи.[1]
- За сваки поен који су освојили у брдској класификацији, добијали су два поена за класификацију по поенима.[1]
- На прилазним циљевима прва четворица су добијала поене, 8, 6, 4 и 2 поена.[1]
Иако су спонзори рекли да је класификација постигла велики успех,[2] није је било следеће године. Класификација по поенима је на Вуелту враћена 1955. где је коришћен систем као у класификацији по поенима на Тур де Франсу, где су возачи добијали поене на основу позиција на крају сваке етапе.
Тони Ромингер 1993. и Лоран Жалабер 1995. су у истој години освојили Вуелту, брдску и класификацију по поенима, док је Крис Фрум 2017. освојио Вуелту, класификацију по поенима и класификацију комбинације.
Правила
Правила класификације по поенима на Вуелти су таква да класификацију не освајају сваке године спринтери. Најбољи пример је Вуелта 2012. када је Џон Дегенколб освојио пет етапа, а у класификацији по поенима је завршио тек на четвртом месту.[3]
За разлику од Тур де Франса, где бодови који се добијају на крају етапе зависе од профила етапе, на Вуелти се добија исти број поена на свакој етапи.[4] Захваљујући томе, класификацију често освоји неко од возача који се боре за генерални пласман, јер сакупе доста поена на брдским етапама.[4]
| Тип | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Етапе | 25 | 20 | 16 | 14 | 12 | 10 | 9 | 8 | 7 | 6 | 5 | 4 | 3 | 2 | 1 |
| Пролазни циљеви | 4 | 2 | 1 |
Победници
Победници класификације по поенима:[6]
- 2023.
Кејден Гроувс - 2022.
Мадс Педерсен - 2021.
Фабио Јакобсен - 2020.
Примож Роглич - 2019. Примож Роглич
- 2018.
Алехандро Валверде - 2017.
Крис Фрум - 2016.
Фабио Фелине - 2015. Алехандро Валверде
- 2014.
Џон Дегенколб - 2013. Алехандро Валверде
- 2012. Алехандро Валверде
- 2011. Бауке Молема
- 2010. Марк Кевендиш
- 2009. Андре Грајпел
- 2008.
Грег ван Авермат - 2007. Данијеле Бенати
- 2006.
Тор Хусховд - 2005. Алесандро Петаки
- 2004. Ерик Цабел
- 2003. Ерик Цабел
- 2002. Ерик Цабел
- 2001. Хосе Марија Хименез
- 2000. Роберто Ерас
- 1999. Франк Ванденбрук
- 1998. Фабрицио Гвиди
- 1997.
Лоран Жалабер - 1996. Лоран Жалабер
- 1995. Лоран Жалабер
- 1994. Лоран Жалабер
- 1993.
Тони Ромингер - 1992.
Џамолидин Абдужапаров - 1991. Уве Раб
- 1990. Уве Раб
- 1989. Малколм Елиот
- 1988.
Шон Кели - 1987. Алфонсо Гутјерез
- 1986. Шон Кели
- 1985. Шон Кели
- 1984. Гидо ван Калстер
- 1983. Марино Лехарета
- 1982. Стефан Мутер
- 1981.
Франсиско Седена - 1980. Шон Кели
- 1979. Алфонс де Волф
- 1978. Ферди ван дер Хауте
- 1977. Фреди Мартенс
- 1976. Дитрих Турау
- 1975. Мигел Марија Ласа
- 1974. Доминго Перурена
- 1973. Еди Меркс
- 1972. Доминго Перурена
- 1971. Сирил Гимар
- 1970. Гидо Рејбрук
- 1969. Ремон Стегманс
- 1968. Јан Јансен
- 1967. Јан Јансен
- 1966. Јос ван дер Влетен
- 1965. Рик ван Лој
- 1964. Хосе Перез
- 1963. Бас Малипард
- 1962. Руди Алтиг
- 1961. Антонио Суарез
- 1960. Артур Декаботер
- 1959. Рик ван Лој
- 1958. Салвадор Ботеља
- 1957. Висенте Итура
- 1956. Рик ван Стенберген
- 1955. Фјоренцо Мањи
- 1946—54. Није било класификације
- 1945. Делио Родригез
Вишеструки победници
| Позиција | Име | Држава | Број победа | Године |
|---|---|---|---|---|
| 1. | Шон Кели |  Ирска | 4 | 1980, 1985, 1986, 1988 |
| Лоран Жалабер |  Француска | 4 | 1994, 1995, 1996, 1997 | |
| Алехандро Валверде | Шпанија | 4 | 2012, 2013, 2015, 2018 | |
| 4. | Ерик Цабел |  Немачка | 3 | 2002, 2003, 2004 |
| 5. | Рик ван Лој |  Белгија | 2 | 1959, 1965 |
| Јан Јансен |  Холандија | 2 | 1967, 1968 | |
| Уве Раб | Немачка | 2 | 1990, 1991 | |
| Примож Роглич |  Словенија | 2 | 2019, 2020 |
По државама
| Држава | Број бициклиста који су победили | Број победа |
|---|---|---|
| Шпанија | 14 | 17 |
| Белгија | 12 | 13 |
| Њемачка | 6 | 9 |
| Холандија | 5 | 6 |
 Италија | 5 | 5 |
| Француска | 2 | 5 |
| Ирска | 1 | 4 |
 Уједињено Краљевство | 3 | 3 |
 Швајцарска | 2 | 2 |
| Словенија | 1 | 2 |
 Узбекистан | 1 | 1 |
 Норвешка | 1 | 1 |
 Данска | 1 | 1 |
| Аустралија | 1 | 1 |