Кентаро Мијура
Кентаро Мијура[а] (三浦 建太郎, Miura Kentarō; Чиба, 11. јул 1966 — 6. мај 2021) био је јапански манга уметник, најпознатији по делу Берсерк.
Кентаро Мијура | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 11. јул 1966. |
| Место рођења | Чиба, Јапан |
| Датум смрти | 6. мај 2021. (54 год.) |
| Место смрти | Јапан |
| Занимање | Мангака |
| Активни период | 1985–2021 |
| Значајни радови | Берсерк |
Биографија
Мијура је рођен 11. јула 1966. године у јапанском граду Чиба.[1] Прву мангу написао је са десет година, назвавши је Miuranger. Објављивала се у школским новинама, са укупно 40 томова.[2] Наредне, 1977. године написао је своју другу мангу, Ken e no Michi, у којој је први пут користио туш. Крајем основне школе почео је да користи професионалне цртачке технике.[3]
Године 1982., Мијура се придружио школском цртачком клубу.[3] Тамо је упознао свог најбољег пријатеља, и будућег колегу, Коуџија Морија. Заједно су радили на доџиншију (дело базирано на већ постојећој франшизи) за манга ревију Weekly Shōnen Sunday, али је рад одбијен у последњем кругу.[4] Са осамнаест година је радио као асистент за мангаку Џорџа Морикаву, који је приметио Мијурин таленат и рекао да нема шта више да га научи.[5][6] Мијура је већ тада радио на цртежима ратника са великим мачем, који ће касније постати протагониста у његовој најпознатијој манги Берсерк.[7][8]
Године 1985., Мијура је уписао уметнички факултет. На пријемни је послао кратак рад под називом Футатаби, због кога је касније освојио награду на такмичењу које спроводи часопис Weekly Shōnen Magazine.[2] Исте године, објавио је мангу НОА у часопису Fresh Magazine, али није доживела нарочити успех.[9][2][10] Године 1988., док је радио заједно са Буронсоном на манги Ōrō,[5] Мијура је објавио прототип Берсерка у Хакусеншиној ревији Monthly ComiComi,[1][11] и освојио награду због њега.[12] Серијализација Берсерка започета је 1989. године.[3] Годину дана касније објављен је наставак његове и Буронсонове манге, под називом Ōrō Den. Њих двојица су наставили да раде заједно, и 1992. године објавили мангу Јапан.[13]
Године 1997., надгледао је продукцију Берсерк анимеа, и касније једне од игрица. Освојио је Културолошку награду „Тезука Осаму“ 2002. године у категорији за одличан рад.[12][14] Убрзо је почео да успорава рад на Берсерку,[15] али је 2013. године објавио једнократну причу Gigantomakia.[16] Године 2019. Мијурин студио Гага објавио је кратку мангу под називом Дуранки.[17]
Смрт
Мијура је преминуо 6. маја 2021. године због дисекције аорте. Хакусенша је 20. маја објавила вест о његовој смрти.[18][19] Последње поглавље Берсерка које је Мијура нацртао објављено је постхумно у септембарском издању 2021. године, и од тада на манги ради његов најбољи пријатељ Коуџи Мори.
Дела
- Футатаби (再び) (1985; једнократна прича објављена у Коданшиној манга ревији Weekly Shōnen Magazine)[20]
- Ноа (NOA) (1985; једнократна прича објављена у Коданшиној манга ревији Fresh Magazine)[9]
- Прототип Берсерка (ベルセルク Beruseruku) (1988; једнократна прича објављена у Хакусеншиној манга ревији Monthly ComiComi)[21]
- Ōrō (王狼) (1989; написао Буронсон, илустровао Мијура; серијализовано у Хакусеншиној манга ревији Monthly Animal House)[22]
- Берсерк (ベルセルク Beruseruku) (1989– ; серијализовано у Хакусеншиним манга ревијама Monthly Animal House (1989–1992) и Young Animal (1992– ))[21]
- Ōrō Den (王狼伝) (1990; написао Буронсон, илустровао Мијура; серијализовано у Хакусеншиној манга ревији Monthly Animal House)[22]
- Јапан (ジャパン) (1992; написао Буронсон, илустровао Мијура; серијализовано у Хакусеншиној манга ревији Young Animal)[22]
- Gigantomakia (ギガントマキア) (2013–2014; серијализовано у Хакусеншиној манга ревији Young Animal)[21]
- Дуранки (ドゥルアンキ) (2019–2020; серијализовано у Хакусеншиној манга ревији Young Animal Zero)[21]
