Какао

Какао се добија сушењем и млевењем делова биљке какаовац, који се користи за прављење чоколаде. Име какаа потиче од речи cacahuatl из наватл језика^[1]. Зрна биљке какаовац се осуше, прже и мељу, слично као зрна кафе у процесу производње кафе . Какао сам има горак укус, од њега се добија и прави какао прах, какао путер или бутер и чоколада, која има у себи шећер и млеко у праху.^[2]

Какао је први донео у Европу Кристифор Колумбо 1502. из Америке, одакле потиче. Тамо су домаћини од те биљке правили пиће, које се допадало шпанским колонизаторима.

Какао је изузетно богат магнезијумом.

Какао је једна од најкомплекснијих намирница на планети, због свог садржаја минерала и широког спектра јединствених својстава, која броји преко 300 активних активних супстанци као што су фенил етиламин, серотонин (оба делују као антидепресиви), анандамид. (доприноси осећају радости и среће), теобромин и допамин (оба имају позитиван утицај на нервни систем). Какао прах садржи обиље протеина (24,1% укупне масе), што доприноси расту и одржавању мишићне масе и нормалне структуре костију.^[3][4][5]

Какао садржи изузетно велику концентрацију антиоксиданата. По тежини, какао има више антиоксиданата него црно вино, боровнице, ацаи и гоји бобице заједно. Антиоксиданси нас штите од здравствених стања и болести повезаних са годинама. Они штите наш ДНК од оштећења слободних радикала.^[6]

Какао прах је вероватно најпознатији по свом садржају полифенола. Већина полифенола у какаоу су флавоноиди, посебно подскуп познат као флаваноли. Урађена су опсежна истраживања у вези са флаванолима, која су доказала њихов широк спектар здравствених користи.^[7]

Чини се да је какао извор број један магнезијума, једног од великих алкалних минерала. Магнезијум подржава здравље срца, повећава когнитивне способности, побољшава рад црева, опушта менструалне грчеве, опушта мишиће, помаже у изградњи јаких костију и повећава алкалност.^[8]

Какао је богат гвожђем и има 100% препоручене дневне количине гвожђа на 100 грама. Гвожђе је део протеина који носи кисеоник који се зове хемоглобин који одржава нашу крв здравом и бори се против анемије. Хром, садржан у какаоу, важан је минерал који помаже у равнотежи шећера у крви. Скоро 80 одсто Американаца има недостатак овог минерала. Какао је богат извор мангана, есенцијалног минерала који помаже гвожђу у оксигенацији крви и стварању хемоглобина. Какао је одличан извор цинка, још једног есенцијалног минерала који игра кључну улогу у имунолошком систему, здраљу јетре, панкреаса и коже.

Какао је богат растворљивим влакнима. Влакна могу помоћи у чишћењу црева и правилном раду пробавног система.

Постоје 3 различите сорте какао зрна које се узгајају: Криоло (Criollo), Форастеро (Forastero) и хибридна група –Тринитарио (Trinitario). Генерално, какао зрна која се користе за какао производе финог укуса и ароме припадају Криоло и Тринитарио сортама,  међутим подсорта Форастеро какаоа Ариба Национал (Arriba Nacional) пореклом из Еквадора, се сматра једном оод најкавлитетнијих ако не и најквалитетнијом и најређом сортом на свету.^[9][10]

Највећи произвођачи какаа - 2009/10. (милиони тона)
Обала Слоноваче	1,242
Гана	0,632
Индонезија	0,550
Нигерија	0,235
Камбоџа	0,209
Бразил	0,161
Еквадор	0,150
Укупно на свету	3.635
Извор: (ICCO)[11]