Италијански правопис
Италијански правопис (писање) користи варијанту латинског алфабета са 21 слова за писање италијанског језика. Овај чланак се фокусира на писању стандардног италијанског језика, заснован историјски на фјорентинском дијалекту.[1]
Италијански правопис је веома правилан и има скоро једнозначну кореспонденцију између слова или низова слова и гласова, односно скоро је фонемски правопис. Главни изузеци су да постављање нагласка и квалитет самогласника (за ⟨e⟩ и ⟨o⟩) нису забележени, ⟨s⟩ и ⟨z⟩ могу бити гласовни или не, ⟨i⟩ и ⟨u⟩ могу представљати самогласнике или полугласнике, и, као и код француског, ⟨h⟩ је тихо.
Алфабет
Основна абецеда се састоји од 21 слова: пет самогласника (A, E, I, O, U) и 16 сугласника. Слова J, K, W, X и Y нису део одговарајуће абецеде и појављују се само у позајмљеним речима (нпр. ʼjeansʼ, ʼweekendʼ),[2] страним именима, иу неколицини домаћих речи — као што су имена Језоло, Бетино Кракси и Валтер, која сви потичу из регионалних језика. Поред тога, гравис, акутни и циркумфлексни акценти могу модификовати самогласничка слова.
| Слово | Име | ИПА | Дијакритике |
|---|---|---|---|
| A, a | a [ˈa] | /a/ | à |
| B, b | bi [ˈbi] | /b/ | |
| C, c | ci [ˈtʃi] | /k/ или /tʃ/ | |
| D, d | di [ˈdi] | /d/ | |
| E, e | e [ˈe] | /e/ или /ɛ/ | è, é |
| F, f | effe [ˈɛffe] | /f/ | |
| G, g | gi [ˈdʒi] | /g/ или /dʒ/ | |
| H, h | acca [ˈakka] | тихо слово | |
| I, i | i [ˈi] | /i/ или /j/ | ì, í, î |
| L, l | elle [ˈɛlle] | /l/ | |
| M, m | emme [ˈɛmme] | /m/ | |
| N, n | enne [ˈɛnne] | /n/ | |
| O, o | o [ˈɔ] | /o/ или /ɔ/ | ò, ó |
| P, p | pi [ˈpi] | /p/ | |
| Q, q | cu (qu) [ˈku] | /k/ | |
| R, r | erre [ˈɛrre] | /r/ | |
| S, s | esse [ˈɛsse] | /s/ или /z/ | |
| T, t | ti [ˈti] | /t/ | |
| U, u | u [ˈu] | /u/ или /w/ | ù, ú |
| V, v | vi [ˈvi], vu [ˈvu] | /v/ | |
| Z, z | zeta [ˈdzɛːta] | /ts/ или /dz/ |
Двоструки сугласници су геминирани: fatto [ˈbevve], palla [ˈpalla], bevve [ˈbevve], итд.