Историја математике

Подручје студија познато као историја математике првенствено је истраживање порекла открића у математици и, у мањој мери, истраживање математичких метода и нотација прошлости. Пре модерног доба и ширења знања широм света, писани примери нових математичких достигнућа изашли су на видело само на неколико локација. Од 3000. године п. н. е, месопотамијске државе Сумер, Акад и Асирија, праћене древним Египтом и левантинском државом Ебла, почеле су да користе аритметику, алгебру и геометрију у сврхе опорезивања, привреде, трговине, као и у проницању патерна у природи, на подручју астрономије и да бележе време и формулишу календаре.

Тешко је са сигурношћу тврдити када је и шта је почетак математике. Највероватније је да је то бројање. Оно што са сигурношћу можемо тврдити, на основу археолошких ископавања, је да у Египту и Месопотамији имамо прве писане податке нечега што можемо подвести под математичке списе. У Египту (види староегипатска математика) су то листови папируса (Рајндов папирус) а у Месопотамији глинене плочице.^[2][3]

Египћани и Стари Сумери су математику развијали за практичне потребе, највише за премеравање земље после изливања Нила, градњу канала, положај звезда, грађевинарство, итд. Треба напоменути да су Египћани знали за Питагорину теорему, али не у њеном облику c² = a² + b² већ као одређене једнакости.^[4] Примера ради ако су имали правоугли троугао са катетама 3 и 4 знали су да је хипотенуза 5, овај троугао се и данас назива египатски троугао.

Потом развој математике преузимају Стари Грци, који математици дају нову димензију односно почиње развој апстрактне математике, тј. математике која нема директну практичну примену.^[5] Они су први засновали аксиоматски приступ математици. Грци се највише баве геометријом, али и алгебром. За Грке је математика основа свега, па је тако на улазу у Академију стајао натпис: „Нека не улази онај који не зна геометрију“. Еуклидови „Елементи“ је књига која је представљала најбољи уџбеник из области геометрије све до краја 19. века и Хилберта. Геометрија је после Хеленистичког периода таворила све до Лобачевског.

Исто тако постојала је математика и у Кини^[6][7] и Индији.^[8][9] Бројеви којима данас пишемо су дошли до Европе из Индије захваљујући Арапима.^[10] У средњем веку долази до престанка бављења математиком у хришћанском свету, па тако Јустинијан I забрањује рад Академији. Истовремено долази до процвата арапске математике. Почетком ренесансе и математика оживљава у Европи.