Историја Португалије

Просторима Португалије током историје прошли су и задржали се многи народи и цивилизације: Ибери, Келти, Феничани и Картагињани, Грци, германска племена (Свеви и Визиготи) и Маври оставили су трага на културу у овој земљи. Име Португалија, само по себи открива делове ране историје ове земље - оно потиче од латинске речи Portus Cale, могуће мешавине грчког и латинског имена које значи „Лепа лука“, или чак мешавине келтског и латинског, или мешавине феничанског и латинског. Историја Португалије се може пратити од пре око 400.000 година, кад је регион садашње Португалије насељавала врста Homo heidelbergensis. Најстарији људски фосил је лобања која је откривена у пећини Ароејра код села Алмонда. Касније су неандерталци обитавали на Иберијском полустрву. Homo sapiens је приспео у Португалију пре око 35.000 година.

Прекелтска племена као што су Кинети, живела су у регионима Алгарве и Доњи Алентежу пре 6. века п. н. е. Они су развили град Тартешани и писани тартешки језик, и оставили су за собом мноштво стела на југу земље. Рано у првом миленијуму п. н. е., више таласа Келта из централне Европе је извршило инвазију и укрстило се са локалним становништвом чиме је формирано неколико етничких група и многа племена. Њихово присуство се може пратити, у ширем смислу, кроз археолошке и лингвистичке доказе. Иако су доминирали већим делом северног и средишњег подручја, нису се могли усталити на југу, који је задржао свој неиндоевропски карактер до римског освајања. Нека мала, полутрајна обалска насеља су основали феничанско-картагињани на јужној обали.

Римска инвазија у 3. веку п. н. е. трајала је неколико векова, и развијене су римске провинције Лузитанија на југу и Галеција на северу. Бројни римски локалитети обухватају инжењерске радове, купатила, храмове, мостове, путеве, циркусе, позоришта, куће обичних људи, кованице, саркофаге и керамику. Као и у другим деловима Западне Европе, дошло је до наглог опадања заступљености градског живота током мрачног доба након пада Рима. Германска племена (која су Римљани називали варварима) контролисала су ову територију између 5. и 7. века. Тиме су обухваћени Свевско краљевство са центром у Браги и Визиготско краљевство на југу. Под Визиготима се појавила нова класа, племство, која је имала веома велики друштвени и политички утицај током средњег века. Црква је исто тако почела да игра веома важну улогу унутар државе, али како Визиготи нису знали латински, католички бискупи су наставили са римским системом владавине. Клер је почео да се појављује као класа високог ранга.

Португалија је једна од најстаријих европских нација, зачета почетком средњег века. Португалија је свој утицај увећала и проширила током 15. и 16. века, у такозвано Доба открића поставши велика економска, политичка и културна сила и створивши Португалску империју која се простирала од Бразила, преко Африке, Индије и Кине, до Источног Тимора у Индонезији. Крајем XVI века (1580), Португалија је први пут у историји изгубила независност, нашавши се под влашћу Шпаније чиме је почело њено пропадање као велесиле. И после поновног успостављања независности (1640), Португалија је наставила да губи економску и политичку моћ, и то због низа догађаја као што су Лисабонски земљотрес 1755, Наполеонова освајања, стицање независности Бразила (1822) и грађански рат између апсолутиста и либерала. Године 1910. збачена је монархија. Добар део ХХ века, (1927—1974) Португалија је провела под десничарском диктатуром. Дана 25. априла 1974, извршен је лево оријентисани војни пуч звани „Револуција каранфила“ који је збацио репресивни режим после чега је земља прошла кроз велике демократске реформе. Године 1975, Португалија је дала независност својим преосталим колонијама. Португалија је један од оснивача НАТО-а а од 1986. је члан Европске економске заједнице, данашње Европске уније.