Интерпункција

Најраније писање није имало велика слова, размаке и знакове интерпункције. Ово није био проблем док је предмет био ограничен на малом опсегу тема (на пример, писање је у почетку било коришћено за бележење пословних преговарања). Са ширењем употребе писања на више апстрактне појмове било је потребно да се уведе неки начин за разрешавање појаве двосмислених значења. До 18. века, интерпункција је првенствено била помоћ за гласно читање, а после тога се развила као механизам осигурања да текст има смисла када се чита „у себи”.

Да би се говор верно пренео у писани текст, речи се одвајају белинама, а интонација реченице, смисаоно рашчлањивање, паузе међу деловима исказа и др. означавају се правописним знацима, тј. интерпункцијом. Интерпункција српског језика (и других јужнословенских језика, такође) у основи је логичка, што значи да употреба интерпункцијских знакова по правилу зависи од смисла.Писци у примени интерпункције неретко намерно одступају од прописане норме, желећи да тиме постигну додатне уметничке ефекте и допринесу стилистичкој уређености дела. У новијој поезији, на пример, по правилу интерпункција изостаје, а у модерној прози казивање је често испрекидано запетама или тачкама (са становишта норме такве реченице најчешће су непотпуне) и сл. Успешност оваквих поступака оцењују књижевна теорија и књижевна критика (есејистика), имајући пре свега у виду остварене уметничке ефекте.Неки од интерпункцијских знакова, уз више додатних и за поједине струке сасвим специфичних, могу да имају и друге функције — ужеправописну или помоћну (уп. нпр. скраћеничку тачку или употребу црте и цртице у писању удвојених парова (дублета) и полусложеница и сл.).

Интерпункцијски знакови у српском језику су:

• тачка [.]
• упитник [?]
• узвичник [!]
• запета [,]
• тачка‐запета [;]
• двотачка [:]
• црта [—]
• цртица [‐]
• наводници [„ ”]
• заграде [( ), [ ]]
• остали правописни и помоћни знакови интерпункције

У следећој табели приказани су сви интерпункцијски знакови, помоћни знакови и други симболи који могу да се користе у писму у служби интерпункције.

• Цртица ([‐]) је знак интерпункције који се, у ствари, веома ретко користи на електронским уређајима, због тога што се као замена користи црта‐минус ([-]). Главни разлог таквој употреби је то што се на стандардним тастатурама цртица заправо нигде не налази, већ је црта‐минус у употреби и цртице, и минуса, а понекад чак и црте.
• Наводници ([„ ”]) имају само један потпуно правилан облик: [„ ”]. Полунаводници ([’ ’]) имају само један потпуно правилан облик: [’ ’]. Апостроф ([’]) има само један потпуно правилан облик: [’]. Међутим, на електронским уређајима се користи више верзија ових знакова: [" "], [‘ ’], [‚ ‛], [“ ”], [„ ‟], [" "] и др. комбинације претходно наведених. По правилу требало би да се употребљавају само облици [„ ”], [’ ’] и [’], али дозвољени су и облици [" "], [' '] и ['], уколико није могуће да се испишу исти.
• Тротачка ([…]) је знак интерпункције који се, у ствари, веома ретко користи на електронским уређајима, због тога што се као замена користе три обичне тачке ([...]). Главни разлог таквој употреби је то што се на стандардним тастатурама тротачка заправо нигде не налази, већ су три обичне тачке у свакодневној употреби.
• Коса црта ([/]), разломачка црта ([⁄]) и црта дељења ([∕]) представљају три различита знака. У српском језику је у употреби само коса црта ([/]).
• Минус ([−]), црта ([—]), цртица ([‐]), цртица-минус ([-]), краћа црта I ([–]), краћа црта II ([‒]) и хоризонтална линија ([―]) представљају седам различитих знакова. У српском језику су у употреби минус [−], црта ([—]) и цртица ([‐]) (алтернативно цртица‐
  ‐минус ([-])).
• Знак множења ([×]) је знак интерпункције који се, у ствари, веома ретко користи на електронским уређајима, због тога што се као замена користе икс ([x]) или — још ређе него [×] — булет [•]. Главни разлог таквој употреби је то што се на стандардним тастатурама знак множења и булет заправо нигде не налазе, већ је слово икс у употреби.
• Знак дељења ([÷]) је знак интерпункције који се, у ствари, веома ретко користи на електронским уређајима, због тога што се као замена користе коса црта ([/]) или двотачка [:]. Главни разлог таквој употреби је то што се на стандардним тастатурама знак дељења заправо нигде не налази, већ су коса црта и двотачка у употреби.
• Два упитника ([⁇]), два узвичника ([‼]), упитник‐узвичник ([⁈]) и узвичник‐упитник ([⁉]) нису исто што и два обична упитника ([??]), два обична узвичника ([!!]), обични упитник и обични узвичник ([?!]) и обични узвичник и обични упитник ([!?]).
• Амперсанд ([&]) је знак интерпункције који има значење везника и (енгл. & се чита као ен, асоцирајући на енд (енгл. and) што значи и).
• Ет‐знак ([@]) је знак интерпункције који се у српском језику назива још и лудо а, мајмунско а, мајмунчић, манки (енгл. monkey — мајмун).
• Карета ([^]) је знак интерпункције који може да се користи за означавање експонента, нарочито на електронским уређајима (у програмирању, на пример); тако је x^y еквивалентно x^y.
• Тараба ([#]) је знак интерпункције који може да се користи за означавање листа (редних) бројева, тј. нумерисање.

Интерпункција на Викимедијиној остави.

• Правопис српскога језика. Матица српска. Нови Сад. 1993.
• Правопис српскога језика. Матица српска. Нови Сад. 2010.
• Правопис српскога језика. Матица српска. Нови Сад. 2011.