Избори за народне посланике Краљевине СХС 1923.

Хомогеност радикалско-демократске владе нарушили су преговори Љубомира Давидовића и Хрватског блока. Пашић је поднео оставку на место председника владе децембра 1922. године. Прибићевићева група у Демократској странци означила је преговоре личном иницијативом Љубомира Давидовића. Расплет кризе донео је краљ: он је децембра исте године формирао нову владу на челу са Пашићем, искључиво састављену од радикала, распустио Скупштину и заказао нове изборе за 18. март 1923. године. Средишње место у предизборној кампањи заузело је питање државног уређења. Радикали су бранили постојећи поредак. Демократе су изашле на изборе формално јединствени, али фактички подељени на две фракције. ХРСС је доминирала политичким животом Хрватске и представљала је интересе хрватског народа. На изборима се нашло 33 странака. Радикали су однели највише гласова и укупно 108 од 312 посланичких места. На другом месту била је ХРСС која је освојила 70 посланичких места. Демократе су добиле 51 мандат. Успеху ХРСС допринео је сукоб радикала и демократа које су отимале гласове једни од других, док је ХРСС наступила јединствено, са јединственим националним програмом.

• Статистика избора народних посланика краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 18. марта 1923. године, редиговао Лаза М. Костић, XXVI-XXVII и XXXIV стр.
• Između demokrata i radikala - produbljivanje političkih podela među Srbima u Hrvatskoj i parlamentarni izbori 1923
• Studia croatica THE ELECTIONS OF 1923 IN THE KINGDOM OF THE SERBS, CROATS, AND SLOVENES
• Nebojša A. Popović Srpske parlamentarne stranke u Kraljevini SHS 1918-1929
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Фердо Чулиновић, Југославија између два рата, прва књига, ЈАЗУ, Загреб, 1961