Зечеви
Зечеви (лат. Leporidae) су породица сисара из реда двозубаца (Lagomorpha).[1] Крупније врсте из породице називају се зечеви и налазе се у роду зец (Lepus), док се ситније врсте из осталих десет родова називају кунићи. Породица зечева укључује више од 60 врста, од којих се око половине налази у роду зец (Lepus).
| Зечеви | |
|---|---|
 | |
| Поларни зец (Lepus arcticus) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | Leporidae Fischer de Waldheim, 1817 |
| Родови | |
| |
Разлика између зечева и кунића
Поред величине, зечеви и кунићи разликују се и по томе што су уши и задње ноге зечева дуже него код кунића. Као и по томе што су склоништа кунића јазбине у земљи које сами себи копају (са изузетком већине америчких врста кунића[2]), док зечеви праве склоништа на површини.[3] Млади зечеви се рађају скоро потпуно способни за самостални живот, док се млади кунићи рађају без длаке и слепи, а прогледају тек после две недеље. Зечеви живе усамљенички, док кунићи живе у групама. Такође, кунићи се лакше припитомљавају него зечеви.[4]
Опис
Заједничко за све врсте из породице зечева (Leporidae) је тело прилагођено брзом кретању. Зечеви (Leporidae) имају дуже задње ноге од предњих. На предњим ногама имају по пет прстију, а на задњим по четири прста. Стопала су им длакава, што им помаже при трчању, јер боље приањају уз подлогу, а имају и јаке канџе на свим прстима. Уши су им дуге, покретне и имају одличан слух. Очи су им велике и имају одличан ноћни вид, што је веома значајно имајући у виду да су они углавном активни у сумрак, ноћу и у свитање.[5]
Најмањи представник породице зечева (Leporidae) је пигмејски кунић (Brachylagus idahoensis), који достиже дужину од 25 до 29cm и тежину од око 300g, а највећи је европски зец (Lepus europaeus), који достиже дужину од 50–76cm и тежину од 2,5 до 5kg.
Зечеви (Leporidae) су биљоједи,[6][7] који се хране претежно травом и зељастим биљем, као и лишћем, воћем и семењем.
Распрострањеност
Зечеви су аутохтони на свим континентима осим Антарктика и Аустралије. А као инвазивна врста насељени су у Аустралију и на многа острва Океаније (европски кунић), где представљају озбиљан еколошки проблем.
Класификација
Породица Зечеви (Leporidae):[8]
- Род Pentalagus
- Амамски кунић
(Pentalagus furnessi)
- Амамски кунић
- Род Bunolagus
- Речни кунић или бушмански кунић
(Bunolagus monticularis)
- Речни кунић или бушмански кунић
- Род Nesolagus
- Суматрански пругасти кунић
(Nesolagus netscheri) - Анамитски пругасти кунић
(Nesolagus timminsi)
- Суматрански пругасти кунић
- Род Romerolagus
- Вулкански кунић
(Romerolagus diazi)
- Вулкански кунић
- Род Brachylagus
- Пигмејски кунић
(Brachylagus idahoensis)
- Пигмејски кунић
- Род Sylvilagus
- Подрод Tapeti
- Мочварни кунић
(Sylvilagus aquaticus) - Тапити или бразилски кунић или шумски кунић
(Sylvilagus brasiliensis) - Костарикански кунић
(Sylvilagus dicei) - Омилтемски кунић
(Sylvilagus insonus) - Мочварски кунић
(Sylvilagus palustris) - Венецуелански низијски кунић
(Sylvilagus varynaensis)
- Мочварни кунић
- Подрод Sylvilagus
- Пустињски кунић или пустињски памучнорепи кунић
(Sylvilagus audubonii) - Монсонопланински кунић или монсонопланински памучнорепи кунић
(Sylvilagus cognatus) - Мексички кунић или мексички памучнорепи кунић
(Sylvilagus cunicularis) - Источноамерички кунић или флоридски памучнорепи кунић
(Sylvilagus floridanus) - Тресмаријашки кунић или тресмаријашки памучнорепи кунић
(Sylvilagus graysoni) - Планински кунић или планински памучнорепи кунић
(Sylvilagus nuttallii) - Апалачки кунић или апалачки памучнорепи кунић
(Sylvilagus obscurus) - Тексашки кунић или тексашки памучнорепи кунић
(Sylvilagus robustus) - Новоенглески кунић или новоенглески памучнорепи кунић
(Sylvilagus transitionalis)
- Пустињски кунић или пустињски памучнорепи кунић
- Подрод Microlagus
- Калифорнијски чекињасти кунић
(Sylvilagus bachmani) - Санхозеански чекињасти кунић
(Sylvilagus mansuetus)
- Калифорнијски чекињасти кунић
- Подрод Tapeti
- Род Oryctolagus
- Европски кунић или дивљи кунић
(Oryctolagus cuniculus)
- Европски кунић или дивљи кунић
- Род Poelagus
- Буњороански кунић
(Poelagus marjorita)
- Буњороански кунић
- Род Pronolagus
- Наталски кунић
(Pronolagus crassicaudatus) - Риђи кунић или џејмсонов кунић
(Pronolagus randensis) - Смитов кунић
(Pronolagus rupestris) - Хјуитов кунић
(Pronolagus saundersiae)
- Наталски кунић
- Род Caprolagus
- Чекињасти кунић или асамски кунић
(Caprolagus hispidus)
- Чекињасти кунић или асамски кунић
- Род зец (Lepus)
- Подрод Macrotolagus
- Зец антилопа
(Lepus alleni)
- Зец антилопа
- Подрод Poecilolagus
- Амерички зец
(Lepus americanus)
- Амерички зец
- Подрод Lepus
- Поларни зец
(Lepus arcticus) - Аљаскански зец
(Lepus othus) - Бели зец или планински зец
(Lepus timidus)
- Поларни зец
- Подрод Proeulagus
- Црнорепи зец или амерички пустињски зец или велики кунић
(Lepus californicus) - Белобоки зец или мексички зец
(Lepus callotis) - Капски зец
(Lepus capensis) - Тевантепечки зец
(Lepus flavigularis) - Еспиритусантоански зец или острвски зец или црни зец или црносмеђи зец
(Lepus insularis) - Савански зец
(Lepus saxatilis) - Пустињски зец
(Lepus tibetanus) - Зец толај
(Lepus tolai)
- Црнорепи зец или амерички пустињски зец или велики кунић
- Подрод Eulagos
- Кантабријски зец
(Lepus castroviejoi) - Јунански зец
(Lepus comus) - Корејски зец
(Lepus coreanus) - Италијански зец или корзикански зец
(Lepus corsicanus) - Европски зец или обични зец или дивљи зец
(Lepus europaeus) - Иберијски зец
(Lepus granatensis) - Манџурски зец
(Lepus mandschuricus) - Тибетански вунасти зец или тибетански зец
(Lepus oiostolus) - Етиопски горски зец
(Lepus starcki) - Белорепи зец
(Lepus townsendii)
- Кантабријски зец
- Подрод Sabanalagus
- Етиопски зец
(Lepus fagani) - Афрички савански зец
(Lepus microtis)
- Етиопски зец
- Подрод Indolagus
- Хајнански зец
(Lepus hainanus) - Индијски зец
(Lepus nigricollis) - Бурмански зец
(Lepus peguensis)
- Хајнански зец
- Подрод Sinolagus
- Кинески зец
(Lepus sinensis)
- Кинески зец
- Подрод Tarimolagus
- Јаркандски зец
(Lepus yarkandensis)
- Јаркандски зец
- Подрод Incertae sedis
- Јапански зец
(Lepus brachyurus) - Абисинијски зец
(Lepus habessinicus)
- Јапански зец
- Подрод Macrotolagus
Референце
Литература
- Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). „Order Lagomorpha”. Ур.: Wilson, Don E.; Reeder, DeeAnn M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference. JHU Press. стр. 194—211. ISBN 978-0-8018-8221-0.
- Chapman, J.; Schneider, E. (1984). MacDonald, D., ур. "The Encyclopedia of Mammals". New York: Facts on File. стр. 714–719. ISBN 0-87196-871-1.
- Best, Troy L.; Henry, Travis Hill (1994). „Lepus arcticus”. Mammalian Species. American Society of Mammalogists (објављено 2. 6. 1994) (457): 1—9. OCLC 46381503. doi:10.2307/3504088.
Спољашње везе
