Железничка несрећа у Загребу (1974)

Железничка несрећа у Загребу догодила се 30. августа 1974. када је експресни воз (број 10410)[1] који је саобраћао из Београда, Југославија, за Дортмунд, Западна Немачка, искочио из шина пре него што је ушао на Главни колодвор у Загребу (данашња Хрватска), убивши 153 особе.[2][3] Била је то до тада најгора железничка несрећа у историји Југославије[4] и остаје једна од најгорих у историји Европе.[5]

Споменик жртвама, гробље Мирогој

Незгода

Несрећа се догодила када је свих девет вагона из путничког експресног воза искочило из шина и преврнуло се на улазу у загребачку главну железничку станицу, 719 метара од улаза на колосек IIа. У 22:33 сата локомотива је ушла у станицу преко колосека IIа без иједног вагона.[6]

Многи путници су одмах умрли; чак 41 особа није могла бити идентификована и сахрањени су у заједничку гробницу на Мирогоју.[7]

Преживели путници су изјавили да воз није успорио док је пролазио кроз станице Лудина и Новоселец, око сат времена пре доласка на Главни колодвор у Загребу те да се опасно нагињао.[7]

Путници су углавном били гастарбајтери (гастарбајтери) који раде у Западној Немачкој и њихове породице, међу којима је било и много деце. Машиновођа и помоћник машиновође су били неповређени, а локомотива је остала нетакнута. Локомотива је сада изложена у Хрватском жељезничком музеју.[7]

Воз је требало да стигне у Загреб из Винковаца у 19:45 по локалном времену. Машиновиђа Никола Кнежевић и његов помоћник Стјепан Варга били су исцрпљени, јер су радили пуна два дана.[7]

Поглед на исток са надвожњака Стројарског пута, правца из којег је долазио воз.

Накнадна истрага о несрећи је показала да је воз прекорачио дозвољену брзину за скоро 70 km/h (43 mph) на неколико тачака, тако да уместо уласка у станицу ограниченом брзином од 40 km/h (25 mph), воз је ишао брзином од 104 km/h (65 mph). Посада је такође прекасно притиснула кочнице, тако да је воз брзо искочио из шина.[1][8]

Последице

Инжењер је осуђен на 15 година затвора, а његов помоћник на 8 година. Суд им је као олакшавајућу околност узео умор настао због 52 сата рада.[7]

Референце

Спољашње везе