Драган Максимовић

Драган Максимовић (Подујево, 7. фебруар 1949Београд, 4. фебруар 2001) био је српски глумац.

Драган Максимовић
Драган Максимовић као Лазар у филму „Време чуда" (1989)
Лични подаци
Датум рођења(1949-02-07)7. фебруар 1949.
Место рођењаПодујево, ФНР Југославија
Датум смрти4. фебруар 2001.(2001-02-04) (51 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
ЗанимањеФилмски глумац
Рад
Активни период1971—2000.
Битна улогаЛепа села лепо горе − професор Петар
Сусрети са изузетним људима – Георгиј Иванович Гурџијев
Шмекер – Бели
Сарајевски атентатНедељко Чабриновић
Веза до IMDb-а
Спомен плоча Драгану Максимовићу на Зеленом венцу

Драган Максимовић је остварио више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији. Дебитовао је у Народном позоришту у Београду улогом Војника у представи "Мајка Храброст и њена деца", 1971. године. За три деценије на сценама овог театра остварио је запажене улоге у представама "Сарајевски атентат" (Недељко Чабриновић), "Мандрагола" (Фра Бепо), "Британик" (Нерон), "Лењин, Стаљин, Троцки" (Генрих Григоријевич Јагода), "Косовска хроника" (Авдула), "Рибарске свађе" (Бепо), "Последња потера за златом" (Цагер), "Крај партије" (Хам), "Месец дана на селу" (Игњатије Илич Спигељски), "Суђење госпођи Бовари" (Сенар), "Дуго путовање у ноћ" (Едмунд Тајрон), "Максим Црнојевић" (Дужде од Млетака)...

Преминуо је након напада наци скинхедса, повезаних са групама Крв и част и навијачком United force, који су га претукли јер је био тамнијег тена.[1]

На Зеленом венцу у Београду, на месту где је Максимовић брутално на смрт претучен, на иницијативу редитеља Горана Марковића, 18. новембра 2006. године, постављена је спомен плоча, коју је открио тадашњи градоначелник Београда Ненад Богдановић. У београдском насељу Вишњичка бања једна улица носи његово име. Починиоци овог убиства до данас нису приведени правди.

Улоге

Год.НазивУлога
1970-е
1971.Домовина у песмама
1971.Хроника паланачког гробља
1972.Савонарола и његови пријатељи
1972.Сарајевски атентатНедељко Чабриновић
1973.Београд или трамвај а на предња врата
1973.Позориште у кући 2продавац честитки
1974.Траг
1974.Петао није запевао
1974.Једног лепог, лепог дана
1974.Зашто је пуцао Алија АлијагићАлија Алијагић
1974.Слободан превод Мизантропа
1974.ОтписаниСимке
1974.ОтписаниСимке
1976.КоштанаАсан
1977.Под истрагомШок
1979.Прва српска железница (ТВ)кнез Милан Обреновић
1979.Сусрети са изузетним људима
(енгл. Meetings with Remarkable Men)
Георгиј Иванович Гурџијев[2]
1979.УсијањеЛука
1979.Господин ДимковићИследник ОЗНЕ
1980-е
1980.Петријин венацМиса
1980.Дувански пут
1980.Нешто из животаРаде Кундаковић
1980.Осам кила среће
1981.Топола са терасеМилан
1981.Шеста брзинаБогољуб
1981.Пад ИталијеРафо
1982.Дивље месоСимон Андрејевић
1982.ШпанацЖандар
1982.Приче из радионицеБогољуб
1982.Маслина сам ноћас
1982.Twilight TimeТони
1983.ХасанагиницаЕфендија Пинторовић
1983.МалограђаниТеретјов Богословски, појац у цркви
1983.Оштрица бријача
1984.Проклета авлијавалија
1984.Ријанон
1985.Судбина уметника - Ђура ЈакшићЂура Јакшић
1985.Неуспела мућкаЛаза Ласер
1985.Дебели и мршавидруг Клисура
1986.Одлазак ратника, повратак маршала
1986.ШмекерБели
1987.Живот радника
1987.Место сусрета БеоградРестауратор Бошко Шатара
1988.Четрдесет осма — Завера и издајаГлумац Љуба
1988.Нека чудна земљасликар
1988.Други човек
1989.Време чуда (ТВ серија)Лазар
1989.Последњи круг у МонциЦрни
1989.Време чудаЛазар
1989.Шведски аранжман
1990-е
1990.Берниса јача од смртиБернисин муж
1991.МалаКоста „Кокан“ Марић
1992.Ми нисмо анђелихипик
1992.Црни бомбардерПсихо
1993.Електра
1993.Византијско плаволовокрадица
1994.Жеља звана трамвајсвештеник
1995.Одисејев поглед
1994−1995.Отворена вратаМића Тодоровић
1996.Иван (ТВ)Грађевинац
1996.Лепа села лепо горепрофесор Петар
1997.Müde Weggefährten
1997.Псалм
1997.Горе долеотац избегличке породице
1997.Лажа и паралажа
1998.Свирач (ТВ драма)Капетан Вучета
1998.СтршљенАзем
1998.Ранеболесник
1999.НожЗулфикар Османовић
2000-е
2002.Држава мртвихЛука Мандић

Референце

Спољашње везе