Дик Адвокат
Дик Адвокат (хол. Dick Advocaat; Хаг 27. септембар 1947) је холандски фудбалски тренер и бивши фудбалер.
| Дик Адвокат | |||
|---|---|---|---|
 Дик Адвокат 2021. године | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 27. септембар 1947. | ||
| Место рођења | Хаг, Холандија | ||
| Висина | 1,70 m | ||
| Позиција | Везни / одбрана | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1966—1973 1967 1973—1977 1977—1979 1979 1979—1980 1980 1980—1982 1982—1983 1983—1984 | Адо Ден Хаг → Сан Франциско гејлс Рода Венло Чигало Стинг Адо Ден Хаг Чигало Стинг Спарта Ротердам К. Берхем Спорт Утрехт | 147 7 113 74 32 11 31 61 10 39 | (7) (1) (2) (6) (3) (1) (1) (6) (0) (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1980—1984 1987—1989 1989—1991 1991—1992 1992—1994 1994—1998 1998—2001 2002—2004 2004—2005 2005 2005—2006 2006—2009 2009—2010 2009—2010 2010—2012 2012—2013 2013—2014 2014 2015 2016—2017 2017 2017—2018 2018—2019 2019—2021 2021 | ДСВП ХФЦ Харлем СВВ Дордехт Холандија ПСВ Ајндховен Рејнџерс Холандија Борусија Менхенгладбах Уједињени Арапски Емирати Јужна Кореја Зенит Санкт Петербург Белгија АЗ Алкмар Русија ПСВ Ајндховен АЗ Алкмар Србија Сандерленд Фенербахче Холандија Спарта Ротердам Утрехт Фајенорд Ирак | ||
Са Шидамом је био шампион холанске Друге лиге 1990. Са ПСВ Ајндховеном је освојио холандску титулу (1997), куп (1996), те три Суперкупа (1996, 1997, 2012). Ренџерсу је донео домаћу триплу (1999) и дуплу круну (2000), а највеће успехе - ако се гледа величина трофеја - имао је у Зениту с којим је освојио руску Премијер лигу (2007), УЕФА куп (2008) и УЕФА суперкуп (2008).[1][2]
Био је селектор Холандије у три наврата, затим Уједињених Арапских Емирата, Јужне Кореје, Белгије, Русије, Србије и Ирака. Најдаље је стигао са Холанђанима који су 2004. елиминисани у полуфиналу Европског првенства од домаћина Португалије (2:1).[3]
Водио је репрезентацију Србије на старту квалификација за Европско првенство 2016. Србија је са Адвокатом на клупи играла нерешено у Јерменији (1:1), па су службеним резултатом (3:0) изгубили од Албаније, а пораз од Данске (1:3) у Београду потписао је отказ Холанђанину.[4]
