Галебови

У зависности од врсте, ове птице се крећу у распону од средњих до великих птица, масе од око 120 g и дужине 29 cm (патуљасти галеб) до масе од око 1,75 kg и дужине 76 cm (лучки галеб).

Обично су бијели или сиви, и обично имају црне мрље на глави или крилима.

Њихов кљун је релативно дуг и танак, повијек наниже. На ногама имају по три канџе окренуте ка напријед, а четврта је закржљала и окренута ка назад, скоро непримијетна. Између канџи се налази пливаћа кожица.

Највећи број врста галебова живи у умјереним и хладним поднебљима на обје хемисфере.

Већина галебова, посебно врсте из рода Larus, су месождери, али повремено могу да се упусте и у стрвинарење. Обично једу ракове и ситну рибу. Углавном живе на обали или дубље на копну, ријетко се упуштајући у лет далеко на пучину. Крупним врстама галебова је потребно до четири године да стекну перје до краја, док је мањим врстама довољно око двије године.

Галебови, нарочито крупније врсте, су врло интелигентне птице које користе сложену комуникацију и имају врло развијену социјалну структуру; примјера ради, многи галебови се удружују у групе да се одбране од предатора^[1]. Поред тога, неке врсте (нпр. Larus argentatus) су показале способност да користе примитивне алате. Многе врсте галебова су се показале успјешним у саживоту са човјеком. Друге врсте преживљавају на бази клептопаразитизма.

Најдужи забележени животни век галеба припада врсти сребрног галеба, и износи 49 година.^[2]

Галебови се гнијезде на копну. Поједине врсте су се специјализовале за гнијежђење на литицама. Најчешће се гнијезде у колонијама. По правилу легу 2-4 јајета која агресивно бране.

На јајима на смјену сједе оба родитеља, што траје од 3 до 5 седмица. Младунци могу трчати и пливати тренутка кад се излегу, али им је потребно три до девет седмица да полете (при чему мањим врстама треба мање времена). Дотле остају у гнијезду гдје их родитељи хране.

У свакодневном говору, сви галебови се обично називају само тако — „галебови“ или „морски галебови“. Ипак, галебови се дијеле на шест родова, и већина врста припада роду Larus.

Америчко орнитолошко удружење додељује фамилијама Sternidae, Stercorariidae и Rhynchopidae статус потфамилија у оквиру фамилије Laridae, али недавна истраживања су показала да је то неоправдано^[3][4][5].

• Hydrocoloeus minutus (мали галеб или патуљасти галеб)

• Pagophila eburnea (бели галеб)

• Rhodostethia rosea

• Xema sabini (ласторепи галеб)

• Creagrus furcatus

Фосилни остаци врста из фамилије галебова су стари и до 30-33 милиона година, дакле из раног олигоцена. Фосилни галеб из касног миоцена се класификује у род Gaviota; остали фосилни галебови се обично додјељују роду Larus.

• 
  Larus fuscus - одрастао галеб са младунцем
• 
  Larus occidentalis, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе
• 
  Larus ridibundus, Девон, Енглеска
• 
  Creagrus furcatus („галеб са ластиним репом“), ендемит Галапагоса
• 
  Larus argentatus, сјеверни Девон, Енглеска
• 
  Larus novaehollandiae, Сејл, Аустралија
• 
  Larus marinus (лучки галеб)
• 
  Larus delawarensis, Торонто, Канада
• 
  Larus crassirostris једе у лету
• 
  Larus heermanni
• 
  јаја врсте Larus heermanni
• 

• Olsen K.M., Larsson H. Terns of Europe and North America. Christopher Helm. . London. 1995. ISBN 978-0-7136-4056-4. .
• Pons J.M.; Hassanin, A.; Crochet P.A. (2005). „Phylogenetic relationships within the Laridae (Charadriiformes: Aves) inferred from mitochondrial markers” (PDF). Molecular Phylogenetics & Evolution. 37 (3): 686—699. PMID 16054399. doi:10.1016/j.ympev.2005.05.011. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2017. г. Приступљено 10. 01. 2017. 

Галебови на Викимедијиној остави.

• CyberBirding.uib.no/gull/ Велика колекција фотографија (језик: енглески)
• xs4all.nl Слике са описима великих галебова из Холандије, Француске, Шпаније и Пољске (језик: енглески)
• IBC.hbw.com видео снимци галебова (језик: енглески)