Владимир Арсењев
Владимир Клавдијевич Арсењев (рус. Влади́мир Кла́вдиевич Арсе́ньев; Санкт Петербург, 10. септембар 1872.) био је руски путник, географ, етнограф, писац, истраживач Далеког истока и војни оријенталиста.[1][2][3]
Владимир Клавдијевич Арсењев | ||
---|---|---|
![]() Потпуковник Владимир Клавдијевич Арсењев 1917. | ||
Лични подаци | ||
Датум рођења | 10. септембар 1872. | |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја | |
Датум смрти | 4. септембар 1930.57 год.) ( | |
Место смрти | Владивосток, РСФСР, СССР | |
Држављанство | Руска Империја СССР | |
Занимање | путник-истраживач, извиђачки официр, географ, етнограф, писац-прозаик, директор музеја | |
Књижевни рад | ||
Период | 1906–1930. | |
Језик стварања | руски | |
Жанр | новеле, приповетке, есеји | |
Најважнија дела | По Усуријском крају, Дерсу Узала | |
Награде |
| |
Потпис | ![]() |
Водио је низ експедиција за истраживање планинских предела Усуријског краја, који су за Арсењева представљали неистражена подручја на мапама данашњег Приморја и југа Хабаровске покрајине.[3][4] Био је официр Руске императорске војске: за 26 година војне службе успео се од добровољца и заставника до потпуковника.[5] Служећи као официр за посебне послове за време приамурског генерала-губернатора Николаја Гондатија, 1911–1915. је осмислио и лично повео низ тајних експедиција за борбу против хунгхуција (кинеских разбојника), илегалних имиграната и шумских ловокрадица.[6] Под Привременом владом Арсењев је био комесар за послове домаћих народности Приамурске покрајине. По Арсењеву су назване улице у многим градовима бившег СССР-а, град у Приморској покрајини, као и завичајни музеј у Владивостоку и други објекти.[7][8]
Референце
Литература
- Јегорчев, Иван (2016). Неизвестный Арсеньев [Непознати Арсењев] (на језику: руски). Владивосток: Издатељство Даљњевосточног университета. стр. 164. ISBN 978-5-906739-91-9.
- Кабанов, Николај (1947). Владимир Клавдиевич Арсеньев. Путешественник и натуралист 1872—1930 [Владимир Клавдијевич Арсењев. Путник и природњак 1872–1930.] (на језику: руски). Москва: Издатељство Московског обшчества испитателеј природи. стр. 95.
- Хисамутдинов, Амир (2005). Мне сопутствовала счастливая звезда…: Владимир Клавдиевич Арсеньев (1872—1930 гг.) [Пратила ме је срећна звезда…: Владимир Клавдијевич Арсењев (1872–1930. г.)] (на језику: руски). Владивосток: Даљнаука. стр. 256. ISBN 5-8044-0568-3.
- Тарасова, Ана (1985). Владимир Клавдиевич Арсеньев [Владимир Клавдијевич Арсењев] (на језику: руски). Москва: Главнаја редакција восточној литератури издатељства „Наука”. стр. 344.