Виталиј Давидов

Виталиј Семјонович Давидов (рус. Виталий Семёнович Давыдов; Москва, 3. април 1939) био је совјетски и руски хокејаш на леду, а потом и хокејашки тренер који је током играчке каријере играо на позицијама одбрамбеног играча. Заслужни мајстор спорта Совјетског Савеза од 1963, Заслужни тренер Совјетског Савеза од 1979. и члан Хокејашке куће славних ИИХФ-а од 2004. године.

Виталиј Давидов Виталий Давыдов
Лични подаци
Датум рођења	(1939-04-03)3. април 1939. (85 год.)
Место рођења	Москва, СССР
Држављанство	СССР→ Русија
Висина	173 цм
Маса	73 кг
Играчке информације
Позиција	одбрамбени играч
Хвата/Пуца	са леве стране
Репрезентација	Совјетски Савез
Про каријера	1957−1973.
Сениорска каријера
Године	Клуб
1957−1973.	ХК Динамо Москва
Тренерска каријера
1972−1981. 1981−1984. 1984−1988. 1995−1998.	ХК Динамо Москва ХК Ујпешт Динамо Москва ХК Трир
Награде и медаље Освојене медаље Олимпијске игре Инзбрук 1964. Гренобл 1968. Сапоро 1972. Светска првенства Шведска 1963. Финска 1965. Југославија 1966. Аустрија 1967. Шведска 1969. Шведска 1970. Швајцарска 1971.

Целокупну играчку каријеру провео је у редовима московског Динама за који је играо пуних 16 сезона (од 1957. до 1973. године) са којим је освојио седам других места у националном првенству те једну титулу победника националног купа (сезона 1971/72). У совјетском првенству одиграо је 548 утакмица уз постигнутих 18 погодака.

За сениорску репрезентацију Совјетског Савеза играо је од 1961. до 1972. и у том периоду одиграо је 178 утакмица и постигао 8 погодака. Са репрезентацијом је освојио три златне олимпијске медаље на ЗОИ 1964, ЗОИ 1968. и на ЗОИ 1972 године, те још 7 титула светског првака.

По окончању играчке каријере радио је као тренер, прво као помоћник, а потом и као главни тренер у Динаму (1972−1981), а у периоду 1976−1979. радио је и као главни тренер у млађим совјетским репрезентативним селекцијама. У Динамо се поново враћа 1984. где остаје на позицији помоћног тренера наредне 4 сезоне. Од 1981. до 1984. радио је у Мађарској као главни тренер екипе Ујпешта, а потом током 1983. и као главни тренер мађарске репрезентације. Са Ујпештом је освојио две титуле првака Мађарске и три титуле победника мађшарског купа.