Византологија

Проучавање византијске историје отпочело је још током средњег века, у самом Византијском царству. Након пада Цариграда под Турке 1453. године и пропасти средњовековног Византијског царства, интересовање за византијску историју (посебно грчке изворе) наставља се са италијанским хуманизмом, а током 17. века шири се на просторе Европе и Русије. Почетком 20. века, формирањем византолошких студија, византологија постаје самостална дисциплина. Документа која проучава византологија могу се класификовати на више начина: 1) секуларна (царска и приватна документа) и верска (акти патријаршије и епископија), 2) према аутентичности (оригинали, копије) и сл. Царски документи могу се поделити на оне којима се проглашавају закони (едиктон, типографи, номоси, сакре и др.), доносе одлуке поводом специфичних слућаја (епистуле и др.), документа спољне политике (уговори, писма страним владарима) и административни документи (простагме, хорисми, сигилије и др). Свети документи су документи и службена писма патријаршије и епископа. Проучавање византијских извора задатак је различитих помоћних историјских наука, попут сигилографије, палеографије, епиграфике, нумизматике, метрологије, хронологије и др.

• Атанасије Ангелу (рођен 1951.), Грк
• Сергеј Аверинчев (1937—2004), Рус
• Петер Харанис (1908—1985), Грк
• Франц Долгер (1891—1968), Немац
• Божидар Ферјанчић (1929—1998), Србин
• Филарет Гранић (1883—1948), Србин
• Хенри Грегор (1881—1964), Белгијанац
• Венанс Грумел (1890—1967), Француз
• Шарл Дил (1859—1944), Француз
• Јудита Херин (рођена 1942.), Британка
• Карл Хопф (1832—1873), Немац
• Херберт Хунгер (1914—2000), Аустријанац
• Александар Каждан (1922—1997), Рус
• Карл Крумбахер (1856—1909), Немац
• Ангелики Лају (1941—2008), Гркиња
• Виктор Лазарев (1897—1976), Рус
• Рут Макрид (1969—1992), Американка
• Љубомир Максимовић (рођен 1938.), Србин
• Доналд Никол (1923—2003), Британац
• Георгије Острогорски (1902—1976), Рус, Југословен
• Џон Мејендорф (1926—1992), Француз
• Ђула Моравчик (1892—1972), Мађар
• Вилхелм Нисен (1925—1994), Немац
• Радивој Радић (рођен 1954), Србин
• Василиј Регел (1857—1932), Рус
• Емил Ренолд (1870-?), Француз
• Стивен Рансимен (1903—2003), Енглез
• Густав Шлумбергер (1844—1929), Француз
• Варен Тредголд (рођен 1949.), Американац
• Фјодор Успенски (1845—1928), Рус
• Александар Васиљев (1867—1953), Рус
• Сперос Врионис (1928—2019), Грк
• Дионисије Закинтос (1905—1993), Грк
• Васил Василевски (1838—1899), Рус

• Византолошки институт САНУ

• Evans, Helen C. & Wixom, William D. (1997). The glory of Byzantium: art and culture of the Middle Byzantine era, A.D. 843-1261. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9780810965072. 
• Baynes, Norman Hepburn (1955). Byzantine studies and other essays. London: U. of London. 
• Kazhdan, Aleksandr Petrovich (1982). People and power in Byzantium: an introduction to modern Byzantine studies. Dumbarton Oaks. 
• Gregory, Timothy E. (1990). „Intensive archaeological survey and its place in Byzantine studies”. Byzantine Studies. 13 (2): 155—175. 
• Charanis, Peter (1972). Studies on the demography of the Byzantine empire: collected studies. Variorum Publishing. 
• Hendy, Michael F. (1969). „Coinage and money in the Byzantine Empire, 1081-1261”. 12. Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Jeffreys, Elizabeth; Haldon, John F.; Cormack, Robin (2008). The Oxford handbook of Byzantine studies. Oxford University Press. 
• Barker, Ernest, ур. (1957). Social and Political Thought in Byzantium: From Justinian I to the Last Palaeologus. Oxford: Clarendon Press. 
• Vasiliev, Alexander A. (1927). „Byzantine Studies in Russia, Past and Present”. The American Historical Review. 32 (3): 539—545. doi:10.2307/1837746. 
• Beck, Hans-Georg (1977). Byzantinistik heute. Berlin: De Gruyter. ISBN 978-3-11-007220-4.  (језик: немачки)
• Hunger, Herbert (1973). Byzantinische Grundlagenforschung. London.  (језик: немачки)
• Irmscher, Johannes (1971). Einführung in die Byzantinistik. Berlin.  (језик: немачки)
• Mazal, Otto (1989). Handbuch der Byzantinistik. Graz.  (језик: немачки)
• Moravcsik, Gyula (1976). Einführung in die Byzantologie. Darmstadt.  (језик: немачки)
• Stouraitis, Ioannis (2014). „Roman Identity in Byzantium: A Critical Approach” (PDF). Byzantinische Zeitschrift. 107 (1): 175—220. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 06. 2016. г. Приступљено 19. 05. 2019. 

Византологија на Викимедијиној остави.