Велика храстова стрижибуба
Велика храстова стрижибуба (лат. Cerambyx cerdo) је најкрупнија стрижибуба у Србији — одрастао примерак може да достигне димензије и до 50 mm. Тело је црне боје, док су покрилца према врху црвенкастобраон боје и завршавају се са унутрашње стране (код шава) са по једним зубом. Вратни штит је ужи од основе покрилца, грбаст са по једном бодљом са стране. Абдомен је сјајан и са ретким длачицама. Антене су кончасте и дуге, код мужјака знатно дуже од тела. Први и други чланак задњих тарзуса са доње стране са глатким жлебом.[2]
| Велика храстова стрижибуба | |
|---|---|
.jpg) | |
| Cerambyx cerdo | |
Научна класификација  | |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Coleoptera |
| Инфраред: | Cucujiformia |
| Породица: | Cerambycidae |
| Род: | Cerambyx |
| Врста: | C. cerdo |
| Биномно име | |
| Cerambyx cerdo Linnaeus, 1758 | |
 | |
| Државе и покрајине које насељава Cerambyx cerdo | |
| Синоними | |
Cerambyx acuminatus | |
Ларве су беле, ваљкасте, са три тачкаста проста ока, кратким антенама и кратким ногама и достижу дужину до 90 mm.
Распрострањење
Врста је распрострањена на подручју Европе (осим на северу), Мале Азије и северне Африке. У Србији је широко распрострањена врста.[3][4]
Биономија
Имаго лети у мају и јуну, обично топлих вечери. Женка полаже јаја појединачно у пукотине коре потпуно здравих стабала. У свему положи око 100 јаја. После две недеље пиле се младе ларве, које се убушују плитко у дрво где остају до следећег пролећа. Идуће године ларве продиру дубље у дрво градећи дубоке ходнике. У августу претвара се у лутку, из које се касније изваљује имаго.
Развиће траје три године, а обухвата четири календарске године. У току свог развића изгриза ходник дуг до 1 m, чији су зидови тамни од гљивица.
Значај
Храни се храстом, а ређе иде на јасен, брест и јабуку. Напада сва дубећа стабла, на доњим деловима највреднијег дела стабла. Наноси велику техничку штету дрвету.
Галерија
Женка
Женка спреда
.jpg)
Мужјак
Статус заштите
Врста се налази на Европској црвеној листи сапроксилних тврдокрилаца[5] а на подручју Србије је строго заштићена врста - налази се на Прилогу I Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.[6]
Референце
Спољашње везе
