Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1932.

Ватерполо на Летњим олимпијским играма

Осми ватерполо турнир на олимпијадама је одржан 1932. у Лос Анђелесу, САД. За олимпијски турнир се пријавио укупно 5 репрезентација. Турнир су завршиле 4 репрезентације, пошто је репрезентација Бразила била дисквалификоване после друге утакмице. Победник турнира и по први пут олимпијски шампион је постала репрезентација Мађарске, друга је била репрезентација Немачке а на треће место се пласирао домаћин репрезентација САД.

Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1932.
Руководеће телоФИНА
Догађаји1 (мушки: 1; женски: 0)
Игре

  • Добитници медаља
Ватерполо на ЛОИ (мушки)
Ватерполо на ЛОИ (жене)

Земље учеснице

На турниру је учествовало пет репрезентација са 41 играчем. Свакој репрезентацији је било дозвољено да има једанаест играча:

(*) Белешка: У загради поред имена репрезентације је број играча који су играли бар на једној утакмици

Освајачи медаља

Ватерполо 1932
ПозДржаваЗлатоСреброБронза
1. Мађарска100
2. Немачка010
3. САД001

Резултати и табела

Поз.ТимУтПоНеИзГДГПБод
 Мађарска33003026X6:27:017:0-
 Немачка3111161032:6X4:410:07:3
 Сједињене Америчке Државе3111141130:74:4X10:06:1
4.  Јапан300303700:170:100:10X-
DSQ  Бразил2000000-3:71:6-X

Бразил је био дисквалификован после физичког напада бразилских играча на званичнике после утакмице са Немачком. Две утакмице на којима је Бразил играо су поништене.

Састави репрезентација

ПозицијаРепрезентација
1. Мађарска - Ђерђ Броди, Шандор Ивади, Мартон Хомонај, Оливер Халаши, Јожеф Вертеши, Јанош Немет, Иштван Барта, Алајош Кешери II, Миклош Шаркањ и Ференц Кешери I
2. Немачка - Ерих Радемахер, Фриц Гунст, Ото Кордес, Емил Бенецке, Хеико Шварц, Јоаким Радемахер, Ханс Шулце и Јохан Екштајн
3. САД - Херберт Хенри Вајлдмен, Валс О’Конор, Ф. Калверт Стронг, Филип Даубеншпек, Харолд Макалистер, Чарлс Фин и Остин Клап
4. Јапан - Шуђи Дои, Акира Фуџита, Себеји Кимура, Такашиге Мацумото, Јасутаро Сакагами, Тосуке Савами, Ивао Токито и Такаји Такебајаши
5. Дискв. Бразил - Амендола, Бранко, де Силва, де Лорензо, Жакобина, Соуза, Адемар Серпа и Педро Теберге

Референце

Литература