Вараждинске Топлице
Вараждинске Топлице је град у Хрватској. Налази се у Вараждинској жупанији. По подацима из 2001. године у граду је живело 6.973 становника.
| Вараждинске Топлице | |
|---|---|
 Вараждинске Топлице | |
 Застава .gif) Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Вараждинска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 6.364 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 12′ 38″ С; 16° 25′ 22″ И / 46.21046223760064° С; 16.422747332605617° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Вараждинске Топлице Вараждинске Топлице на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Драгутин Крањчец |
| Поштански број | 42223 Вараждинске Топлице |
| Регистарска ознака | VŽ |
Становништво
На попису становништва 2011. године, град Вараждинске Топлице је имао 6.364 становника, од чега у самим Вараждинским Топлицама 1.765.
Град Вараждинске Топлице
Број становника по пописима
| Националност[1] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 6.973 | 7.236 | 7.282 | 7.495 | 7.477 | 8.138 | 8.159 | 8.016 | 7.574 | 7.818 | 7.266 | 6.989 | 6.123 | 5.564 | 4.805 |
- напомене:
Настао из старе општине Нови Мароф.
Вараждинске Топлице (насељено место)
Број становника по пописима
| Националност[1] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 1.877 | 1.891 | 1.642 | 1.293 | 1.193 | 1.282 | 1.179 | 1.248 | 1.261 | 1.250 | 1.245 | 1.256 | 1.189 | 1.141 | 917 |
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Вараждинске Топлице је имало 1.891 становника, следећег националног састава:
Археолошки локалитет
Археолошки локалитет Вараждинске топлице носи назив Aquae Iasae и било је римско насеље основано у 1. веку. Назив је добило по племену Јаса које је живео на подручју римске провинције Паноније. Административно је припадало петовианској области (лат. res publica Poetoviensis)). Најбоље су сачувани остаци који потичу из времена цара Константина (306. — 337. године).
Референце
Литература
- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
