Буковинска митрополија

Корени митрополије сежу из Буковинске епархије, која је основана почетком 15. века и била делом Карловачке митрополије од 1783. од 1873. године.^[5] Царским указом од 11. октобра 1870. године епископ Гакман је добио звање архиепископа, а новим указом од 23. јануара 1873. године проглашен је за архиепископа черновичког и митрополита буковинско-далматинског.^[6] Тим чином митрополија је постала аутокефална црква^[5] а придружене су јој Далматинска и Бококоторска епархија из Карловачке митрополије.^[3]

Самом Буковином је управљао митрополит из Черновца, док су епархије у Далмацији били у надлежности епископа.^[5] Највиши црквени орган је био свети синод који се састајао само у ванредним околностима.^[6] Због географске удаљености епархија од митрополијског седишта синод није заседао у Черновцима већ у Храму Свете Тројице у Бечу.^[6] Свештенство се школовало на богословном факултету черновичког универзитета и задарској богословији.^[5] Црква је окупљала 535.042 верника и бројала око 330 свештеника у Буковини (1906); у Далматинској епархији 89.951 верника, 77 свештеника, 54 парохије и 3 манастира (1910); а у Бококоторској 31.275 верника, 64 свештеника, 44 парохије и 8 манастира.^[5]

Након слома Аустроугарске у Првом светском рату, митрополит Владимир Репта је допустио да се далматинске епархије врате Карловачкој митрополији 1919. године, које су потом ушле у обновљену Српску цркву.^[4] Исте године када је уједињена Румунија, Буковинска митрополија је, заједно са Ердељском и Бесарабијском, приључена Румунској цркви.^[7] Године 1925. променила је назив у Буковинско-хотинска митрополија.^[8] Избијањем Другог светског рата и совјетском окупацијом Буковине 1940. године, митрополија је расформирана и подељена у две епархије: Сучавску (јужну) и Черновичку (северну).^[6][9] Румунија је следеће године повратила Буковину, па је митрополија поново успостављена — али то је било кратког века — престала је да постоји на крају рата новим доласком совјетских власти.^[9]

Данас, на простору северне (украјинске) Буковине делује Черновичка епархија Украјинске православне цркве,^[10] док у јужном (румунском) делу Молдавско-буковинска митрополија Румунске православне цркве са седиштем у Јашију.^[11]

• Доситеј Хиреску^[12] (1782—1789)
• Данил Влаховић (1789—1822, умро у Дорни), Србин, претходно намесник бачког манастира Ковиља (од 1780-1786)^[13], а до 12. априла 1789. године управитељ и професор Православне богословије у Сучави, која је пренета 1790. године у Черновци.
• Исаија пл. Балошеску^[14] (1823—1834)
• Јевгениј Хакман (1835—1873)

Првим митрополитом је проглашен Јевгениј Гакман 23. јануара 1873. године, али није устоличен због изненаде смрти у марту исте године. Након њега су следили:^[6][10]

• Теофил Бандела (1873—1875)
• Теоктист Блажевич (1877—1879)
• Силвестер Андрејевич-Морар (1880—1895), од 12. марта 1880. године је митрополит буковинско-далматински^[15]
• Аркадиј Чуперкович (1895—1902)
• Владимир Репта (1902—1924/25)
• Нектариј Котљарчук (1924/25—1935)
• Висарион Пују (1935—1940)
• Тит Симедреја (1940/41—1944/45), изабран за митрополита 13. јуна 1940, али устоличен 25. марта наредне године.^[16]

• Герасим Петрановић (1874—1906)
• Доситеј Јовић (1906—1910)
• Владимир Боберић (1911—1918)

• Стефан Кнежевић (1853—1890)
• Никодим Милаш (1890—1910)
• Димитрије Бранковић (1913-1920)

• Резиденција буковинско-далматинских митрополита

• Magocsi, Paul Robert (2010). History of Ukraine — 2nd, Revised Edition: The Land and Its Peoples. University of Toronto Press. стр. 524—. ISBN 978-1-4426-9879-6. 
• Hastings, James (2003). Encyclopedia of Religion and Ethics. Kessinger Publishing. стр. 431—. ISBN 978-0-7661-3683-0. 
• Casiday, Augustine (2012). The Orthodox Christian World. Routledge. стр. 150—. ISBN 978-1-136-31484-1.