Бранка Чеперац

Бранка Чеперац (Београд, 26. новембар 1931 — Београд, 9. јул 2012) била је једна од најпознатијих српских ветерана или доајена југословенске и српске монтаже с краја 20 и почетка 21 века.

Радила је монтажу у филским остварењима: Владе Павловића у филмовима Осека из 1969 године, Бранка Бауера Салаш у малом риту и Бошко Буха. Посебно богату сарадњу је имала са редитељем Срђаном Карановићем чији је филмски опус целокупно измонтирала почев од ТВ филма Погледај ме, невернице из 1974 и настављајући са филмовима и серијоом Грлом у Јагоде : Мирис пољског цвећа, Петријин венац, Нешто између, За сада без доброг наслова, Вирџина, Сјај у очима и Беса.

Испод њене филмске пресе су још изашли тв драме Лордана Зафрановића (Прво убиство и Убиство у ноћном возу), филмови: Здравка Шотре ( Освајање слободе) ,Божидара Николића ( Три карте за Холивуд , У име оца и сина ) , Ђорђа Милосављевића ( Точкови) , а и целокупан филмски опус Миће Милошевића ( Није него , Берлин капут , Другарчине , Лаф у срцу , Тесна кожа (најгледанији филм свих времена у Југославији 1982 године), Мољац , Нема проблема ) .

На филмском фестивалу у Пули 1988 године добила је Златну арену за монтажу филма Срђана Карановића За сада без доброг наслова.Добитник је прве Кристалне призме Југословенске филмске академије за филмску монтажу 1992 године и Златне мимозе на филмском фестивалу у Херцег Новом за монтажу дебитантског филма Срђана Драгојевића Ми нисмо анђели.