Балканика (књижевна награда)

Балканика је међународна књижевна награда за писце са Балкана.

Балканика (књижевна награда)
Лого фондације Балканика
Додељује се занајбољу књигу балканских земаља
ЛокацијаСкопље
Земља Северна Македонија
 Србија
 Грчка
 Албанија
 Турска
 Бугарска
 Румунија
Прво додељивање
1997.; пре 27 година (1997)

О награди

Идеја се родила 1995. године на "Рацинским сусретима" у Северној Македонији. У оснивању су учествовали издавачи из Северне Македоније, Грчке, Албаније, Турске, Бугарске, Савезне Републике Југославије ( Србија и Црна Гора ) и Румуније. 3. јуна 1996. године у Скопљу, Северна Македонија, издавачке куће 6 балканских земаља – „Култура” (Северна Македонија), „Библиотека 49” (Бугарска) [1], „Кедрос” (Грчка), „Фоно” ( Турска), „Народна књига“ (СР Југославија) и „Ориент Окидант“ (Румунија) региструју фондацију „Балканика“ са седиштем у Софији, главном граду Бугарске.

Номинације врше национални жирији, а избор лауреата поверен је заједничком балканском жирију који се сваке године састаје у другој балканској земљи.

Радови аутора номинованих за награду преводе се на све балканске језике[2], као и на француски и енглески, да би их прочитао генерални жири, који чини по један представник из сваке балканске земље.

Награда је први пут додељена 1997. године. у Охриду српском писцу Давиду Албахарију за роман „Мамац”.[2]

У историји "Балканике" до сада је номиновано преко 100 аутора из 7 балканских земаља - неки од њих су били кандидати за статуету 2-3 пута.[3]

У Софији је 2015. године Међународна књижевна фондација „Балканика” прославља 20 година постојања. Николај Стојанов, писац и председник фондације „Балканика“ je том приликом рекао: "Када смо се далеке 1995. године окупили у романтичном Охриду, моје личне наде и жеље нису смеле да оду предалеко... Окупили смо се да себи дамо нешто заједничко и корисно, нешто што ће деловати, да откријемо богатства балканског духа, наследника мудрости, снаге и лепоте најмање 4 цивилизације. Моје колеге и ја данас смо срећни што смо ових 20 година посветили заједничком циљу... Прошли смо кроз рат у Југославији, драматичне догађаје на Косову и у Македонији, били смо сведоци земаља које су се распадале и стварале. И кроз ово турбулентно време „Балканика” је наставила са радом, а ми, оснивачи фондације, разговарали смо једни са другима језиком међусобног разумевања. Показали смо свету да је Балкан одавно престао да буде барутана и да је постао територија духа..."[3]

Добитници

  • 1997 - Давид Албахари, Србија, за роман "Мамац"[2]
  • 1998 - Антон Дончев, Бугарска, за роман "Чудни витез Свете књиге"
  • 1999 - Никос Баколас, Грчка, за "Свет части"
  • 2000 - Василе Андру, Румунија, за роман "Птице неба"
  • 2001 - Венко Андоновски, Северна Македонија, за роман "Пупак света"
  • 2002 - Фатос Конголи, Албанија, за „Дамоклов сан“ [4]
  • 2003 - Ајфер Тунч, Турска, за "Ове ствари из 70-их"
  • 2004 - Димитар Шумналиев, Бугарска, за збирку кратких прича "Заљубљене приче" [5]
  • 2005 - Маро Дука, Грчка, за роман "Невин и крив" [6]
  • 2006 - Ташин Юкчел, Турска, за роман "Небодер"
  • 2007 - Владислав Бајац, Србија, за роман "Хамам Балканија"[2]
  • 2008 - Сема Кајкузус, Турска, за роман "Смрт религија" - награда додељена 2010. године[3]
  • 2009 - састанак оснивача је одложен због смрти двојице [7] Награђен је Исмаил Кадаре, Албанија, за роман "Затвореници", а награда је додељена 2010. године[3]
  • 2010 – Александар Прокопјев, Северна Македонија, за роман "Човек"
  • 2011 -
  • 2012 - Недим Гурсел, Турска, за роман "Црвени анђео"[3]
  • 2013 - Здравка Евтимова, Бугарска, за збирку "Приче на јастуку"[3]
  • 2014 - Христос Хрисопулос, Грчка, за књигу "Лампа међу зубима"[3]
  • 2015 - Башким Шеху, Албанија, за роман "Игра, пала са неба"[3], награда додељена 2017. године[8]
  • 2016 - Мурат Озиасар, Турска, за књигу "Црни хумор"[3], награда додељена 2017. године[8]
  • 2020 - На основу договора свих чланица Балканика фондације, због пандемије одлучено је да се награда Балканика за 2020. годину додели заједно са наградом за 2021.[9]

Референце

Спољашње везе