Базни тунел

Базни/базични тунел или нисколежећи тунел^[1][2] (енгл. base tunnel) тип је тунела, углавном железничког, који се гради кроз базу планинског превоја. Овај тунел обично спаја две долине приближно исте надморске висине.^[1]

Првобитно се градило тако што су се пробијале „класичне” железничке линије кроз планински терен да би се смањила дужина прокопавања (због техничких ограничења и ограничења буџета), што је углавном за последицу имало дуге и стрме нагибе те много кривина или чак спирала. Такви тунели се понекад такође зову кулминацијски тунели, поготово ако постоји и базни тунел који пролази кроз исти планински масив.

Базни тунели примењују супротан приступ: нагиби се елиминишу или барем своде на минимум, а кривине елиминушу, што за последицу има дуже тунеле на рути али су укупне удаљености које треба да се превале краће, што омогућава и веће брзине и мање трошкове енергије. Обично, постоји већ направљени кулминацијски тунел те не би било могуће или смислено тунел градити на још нижој надморској висини.

Неки од најпознатијих базних тунела су:

• Готардски базни тунел (57,1 km, 2016), Швајцарска
• Монтдамбински базни тунел (57 km, пројектован 2012. али тренутно неупотребљив), Француска и Италија
• Бренерски базни тунел (55 km, прој. 2025), Аустрија и Италија
• Лечбершки базни тунел (34,6 km, 2007), Швајцарска
• Коралмски тунел (32,9 km, прој. 2022), Аустрија
• Земериншки базни тунел (27,3 km, прој. 2025), Аустрија
• Пахарески базни тунел (24,7 km, још није пројектован), Шпанија
• Цимербершки базни тунел (20 km, још није започет), Швајцарска
• Апенински базни тунел (18,5 km, 1934), Италија
• Ченеријски базни тунел (15,4 km, прој. 2020), Швајцарска
• Фурчки базни тунел (15,4 km, 1982), Швајцарска

Базни тунели кроз Сангабријелске планине предложени су као део система Калифорнијске брзе пруге [en].^[3]