Алфред Клоц

Алфред Клоц (нем. Alfred Klotz; Цитау, 15. јун 1874Ерланген, 10. јануар 1956) био је немачки класични филолог.

Алфред Клоц
Датум рођења(1874-06-15)15. јун 1874.
Место рођењаЦитауНемачко царство
Датум смрти10. јануар 1956.(1956-01-10) (81 год.)
Место смртиЕрлангенЗападна Немачка

Биографија

Од 1883. до 1892. похађао је Краљевску гимназију у Лајпцигу, из које је изашао са сведочанством зрелости.[1] Затим је од 1892. студирао класичну филологију на Универзитету Лајпцигу и докторирао 1896. код Ота Рибека, који је на њега као и на Ота Имиша снажно утицао. Године 1905. именован је за приватног доцента на Универзитету Штрасбург.[2] Године 1911. добио је позив да ради као професор на Немачком Карловом универзитету у Прагу, који је прихватио. Дана 1. априла 1920. добио је позив да ради као професор на Универзитету у Ерлангену[3] У зимском семестру 1930/31 био је ректор Универзитета Ерлангену[4][5] а 1939. је емеритиран с титулом тајног владиног саветника[6][2][7] али је ипак остао редовни професор и наставио да предаје латински.[8]

Почасти

Године 1944. одликован је од Адолфа Хитлера Гетеовом медаљом за уметност и науку.[9]

Одабрана дела

  • Rassengeschichte und Vorgeschichte im Dienste nationaler Erziehung. Buchners Verlag, Bamberg 1934 (Lehrbuch für die Oberstufe, zusammen mit Rudolf Herbst)
  • Livius und seine Vorgänger. Teubner, Leipzig 1940/41.
  • Studien zu Valerius Maximus und den Exempla. C. H. Beck, München 1942.
  • Geschichte der römischen Literatur. Schöningh, Würzburg 1947.
  • Appians Darstellung des Zweiten Punischen Krieges : Eine Voruntersuchung z. Quellenanalyse d. 3. Dekade d. Livius. Schöningh, Paderborn 1936.

Референце

Литература