Алфонс де Ламартин

Алфонс де Ламартин (фр. Alphonse-Marie-Louis de Prat de Lamartine; Макон, 21. октобар 1790 — Париз, 28. фебруар 1869), француски књижевник и политичар.^[1][2][3]

Алфонс де Ламартин
Алфонс де Ламартин, фотографија из 1859. године
Лични подаци
Датум рођења	(1790-10-21)21. октобар 1790.
Место рођења	Макон, Француска
Датум смрти	28. фебруар 1869.(1869-02-28) (78 год.)
Место смрти	Париз, Француска

Познат је по аутобиографској поеми "Језеро", која ретроспективно описује љубав једног пара гледана кроз очи пропалог човека. Ламартин је био уметник у француској поетичкој форми. Био је један од ретких Француза који је свој књижевни дар комбиновао са политиком. Одгојен у строгом хришћанству постао је богољуб, те је написао Jocelyn и La Chute d'un ange. Написао је Историју жирондинаца 1847. која описује жирондинце.^[4][5]

Пуно је путовао а у Турској се 1820. године оженио енглескињом Маријом Бирч.

Радио је за фрацуску дипломатију у Италији од 1825. до 1828. године. Члан Француске академије постао је 1829. године. Био је министар спољних послова од 24. фебруара 1848. до 11. маја 1848. године.

У свом проласку кроз Ниш, о Ћеле кули је рекао: Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову дјецу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су их цијену платили њихови очеви. Ламартин, јула 1833.

Преминуо је у Паризу завршивши своју каријеру литерарним сломом.