Алагир
Алагир (руски и осетски: Алаги́р) је индустријски град у Сјеверној Осетији-Аланији, аутономној републици у Русији. Налази се на западном делу реке Ардона, 54 km западно од главног града те републике, Владикавказа, на 43° 4′ N 44° 9′ E / 43.067° С; 44.150° И.
Алагир рус. Алагир | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Федерални округ | Севернокавкаски |
Република | Северна Осетија-Аланија |
Основан | 1850 год|в 1850 году |
Статус града | 1938. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 19.528 |
— густина | 849,04 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 02′ 00″ С; 44° 13′ 00″ И / 43.033333° С; 44.216667° И |
Временска зона | UTC+4 |
Апс. висина | 1253 м m |
Површина | 23 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 363240 |
Позивни број | +7 86731 |
Регистарска ознака | 15 |
ОКАТО код | 90205501000 |
Број становника: 22.700 (2001)
Град је основао 1850, царевић Михаил Семјонович Воронцов, намесник Кавказа, недалеко од старовеког рудника сребра и олова у оближњем Алагирском кањону. Саграђен је као утврђено насеље око топионице и ускоро постаје велико рударско средиште. Градски статус добија 1938. године.
Алагирском привредом још увек превладава рударство, али је значајно и шумарство, прерађивачку индустрију и погоне за конзервирање.
Становништво
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2013. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
12.648 | 15.163 | 18.161 | 19.007 | 21.132[1] | 21 496[2] | 20.949 | 20 575 |