Џеки Стјуарт

Стјуарт је рођен у Милтону, Данбартоншир, у Шкотској, селу петнаест миља западно од Глазгова. Стјуартова породица се бавила продајом Астин, а касније и Јагуар, аутомобила и изградили су успешан посао. Његов отац је био аматерски мотоциклистички тркач,^[7] а његов брат Џими је био тркач са локалном репутацијом који је возио за Екјури Екос и такмичио се на Великој награди Велике Британије 1953. у Силверстону.

Џеки је похађао основну школу Хартфилд у оближњем граду Дамбартону, а са 12 година се преселио на академију Дамбартон. Имао је потешкоћа у учењу због недијагнозиране дислексије, а због тога што стање није било схваћено или чак широко познато у то време. Он је био редовно грђен и понижаван од стране наставника и вршњака због тога што га сматрали „приглупим“ и „тупавим“.^[8] Стјуарт није могао да настави своје средње образовање након 16 година и почео је да ради у очевој гаражи као механичарски шегрт. Дислексија му је заправо дијагносзирана тек 1980. године, када је његовом најстаријем сину Марку дијагнозирано то стање. Када је сазнао да се дислексија може генетски пренети, и видевши веома сличне симптоме код свог сина које је искусио као дете, Стјуарт је питао да ли може да се тестира и утврђено је да има поремећај, када му је била 41 година.^[9] Рекао је: „Када имате дислексију и нађете нешто у чему сте добри, улажете више у то него било ко други; не можете размишљати на начин паметних људи, тако да увек неконвенцијално размишљате."^[10]

Са 13 година победио је на такмичењу у гађању глинених голубова, а затим је постао награђивани члан шкотског стрељачког тима, такмичећи се у Уједињеном Краљевству и иностранству. Освојио је британско, ирско, велшко и шкотско првенство у стрељаштву и два пута освајао шампионат Европе звани „Куп нација”. Он се такмичио за место у британском тиму у гађању трапа за Летње олимпијске игре 1960. године, али је завршио трећи иза Џозефа Витера и Брета Хатарта.^[8]

Стјуартов први аутомобил био је светлозелени Астин А30 са „правом кожом [пресвученим] седиштима“ који је купио непосредно пре свог седамнаестог рођендана за 375 фунти, што је детаљ којег је могао да се сети за интервју шездесет година касније. За куповину је уштедео од напојница које је добијао за посао у породичној гаражи.^[11]

Прихватио је понуду Барија Филера, клијента породичног предузећа, да тестира неколико његових аутомобила у Олтон Парку. За 1961, Филер је обезбедио Маркоса, у којем је Стјуарт постигао четири победе, и једном се такмичио у Филеровом Астон DB4GT. Године 1962, да би помогао у одлучивању да ли је спреман да постане професионални возач, тестирао је Јагуар Е-типе у Олтон Парку, при чему је остварио времену Роја Салвадорија у сличном аутомобилу годину дана раније.^[12] Победио је у две трке, своју прву у Енглеској, у Е-типу, а Дејвид Мареј из Екјури Екосија му је понудио вожњу у Тоџеру ЕЕ Мк2 и њиховом Куперу Т49, у којем је победио у Гудвуду. За 1963. зарадио је четрнаест победа, другу и две трећине, уз шест прекида.^[12]

Године 1964. поново је потписао уговор са Екјури Екоси. Кен Тирел, који је тада водио тим Формуле Јуниор за компанију Купер ауто, чуо је за младог Шкота од Гудвудовог менаџера стазе и позвао Џимија Стјуарта да види да ли је његов млађи брат заинтересован за пробу.^[12] Џеки је дошао на тест у Гудвуду, преузимајући нову, и веома конкурентну, Формулу три Т72-БМЦ коју је тестирао Брус Макларен.^[12] Убрзо је Стјуарт поправљао Маклареново време, због чега се Макларен вратио на стазу за неколико бржих кругова. Опет, Стјуарт је био бржи, и Тирел је понудио Стјуарту место у тиму.^[8]

^‡ Оцењени возачи не испуњавају услове за бодовање Европског првенства у Формули два

Џеки Стјуарт на Викимедијиној остави.

• The official web site of Sir Jackie Stewart, www.sirjackiestewart.com
• International Motorsports Hall of Fame, Jackie Stewart
• COLLAGE: Jackie Stewart's Grand Prix Album, a signed limited edition book
• Grand Prix History – Hall of Fame Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2012), Jackie Stewart
• The Scotsman newspaper, Heritage and Culture, "I risked my mother's wrath in order to be a driver"
• The Herald newspaper (Glasgow) Архивирано 30 мај 2012 на сајту Archive.today, "Sir Jackie, was not diagnosed with dyslexia until he was 42"
• Jackie Stewart statistics
• Video Tribute to Jackie Stewart and his Tyrrell teammate François Cevert на сајту YouTube
• Sunday Times article 13 September 2009
• Џеки Стјуарт на сајту IMDb (језик: енглески)