Људмила Алексејева

У априлу 1968. године Алексејева је искључена из Комунистичке партије и отпуштена са посла, у издавачкој кући.^[4] Ипак, наставила је са активностима у одбрани људских права. Од 1968. до 1972. године тајно је радила као дактилографкиња првог подземног билтена Хроника актуелних догађаја посвећеног кршењу људских права у Совјетском Савезу.^[5]

У фебруару 1977, Алексејева је побегла из СССР-а у Сједињене Америчке Државе, након што су совјетске власти насилно зауставиле припаднике Хронике.^[6] У САД Алексејева је наставила да се залаже за унапређење људских права у Русији и радила је на Радију Слободне Европе/Гласу Америке.^[6] Постала је америчка држављанка 1982.^[7] Редовно је писала о совјетском покрету дисидената и за публикације на енглеском и руском језику у САД и другим местима, а 1985. објавила је прву свеобухватну монографију о историји покрета, Совјетско дисидентство.^[8] Поред тога, након пресељења у Сједињене Америчке Државе, Алексејева се бавила слободним радио новинарством за Радио Слободне Европе и одељењем за руски језик Глас Америке. Године 1990. објавила је енгл. The Thaw Generation; аутобиографију која је описала формирање совјетског покрета за дисиденте, а писала је заједно са Полом Голдбергом.^[9]

Године 1989. поново је покренула Московске Хелсинске групе, након њеног распада 1982.^[10] Године 1993, после распада Совјетског Савеза, вратила се у Русију, а онда је постала председавајући Московске Хелсинске групе 1996.^[6] Придружила се 2000-их комисији која је основана ради саветовања председника Владимира Путина о питањима људских права, што је покренуло критике неких других активиста за права.^[3]

Алексејева је била критична према московским кремљским евиденцијама о људским правима и оптужила је владу за бројна кршења људских права, укључујући редовне забране ненасилних састанака и демонстрација и охрабривање екстремиста својом националистичком политиком, попут масовних депортација Грузијанца 2006. године и полицијских рација против странаца који раде на уличним пијацама.^[11] Такође, критиковала је понашање полицијских снага у Ингушетији и упозорила да се све веће насиље у републици може проширити на целу Руску Федерацију.^[12] Руске власти су је 2006. оптужиле за умешаност у британске обавештајне службе и примала је претње од националистичких група.^[11][13]

Од 31. августа 2009. године, Алексејева је била активни учесник у Стратегији 31 — редовни протест грађана на московском Тријумфалном тргу, у одбрани 31. члана (о слободи окупљања) из руског устава.^[14] Током једног од ових протеста, 31. децембра 2009. године, Алексејеву је полиција ухапсила (ОМОН) и одвела са гомилу других у полицијску станицу. Овај догађај изазвао је снажне реакције у Русији и иностранству. Јерзи Бузек, председник европског парламента, био је „дубоко разочаран и шокиран" поступањем Алексејеве, као и полиције.^[15] Савет за националну безбедност Сједињених Америчких Држава изразио је „негодовање“ због притвора.^[16] Њујорк тајмс објавио је чланак на насловној страни о протестном скупу Испитивани од стране многих непријатеља, страсти руског дисидента.^[17]

Алексејеву је 30. марта 2010. године напао мушкарац на станици парк Културе, пошто је одавала поштовање жртвама бомбашких напада у московском метроу 2010. године.^[18][19] У омладинском логору на језеру Селигер,^{[20][21][22][23][24]} омладински покрет Наши назвао ју је „нацисткињом" и непријатељем руског народа.^[25]

Алексејева се успротивила руској анексији Крима 2014. године рекавши „одузимање Крима срамоти моју земљу".^[25] На њен деведесети рођендан посетио ју је руски председник Владимир Путин (у пратњи камермана), упркос дугогодишњој критици према њему.^[25]

Умрла је у московској болници 8. децембра 2018. из непознатих разлога.^[26] Последње речи Алексејеве објављивање и написане су на прослави седамдесете годишњице Универзалне декларације о људским правима, иако је умрла два дана пре те годишњице. Она је жалила за слабљењем цивилног друштва државном пропагандом и манипулацијама и скренула је пажњу на слабост правне културе и демократских институција у савременој Русији, као и на политички цинизам и популизам који, не само у Русији, непажљиво третирају системе и институције неопходне за подршку људским вредностима.^[27]

Алексејева је добила следеће награде и признања за свој рад у области људских права:

• 2004 — Награда Улоф Палме^[28]
• 2005 — Награда за особу године Федерације јеврејских заједница Русије^[29]
• 2007 — Национални орден Легије части (енгл. Legion of Honour)^[30]
• 2009 — Орден заслуга Савезне Републике Немачке (енгл. Order of Merit of the Federal Republic of Germany)^[31]
• 2009 — Награда Сахаров^[32]
• 2012 — Орден крста Тере Маријане, 3 реда^[33]
• 2015 — Награда Вацлав Хавел за људска права^[34]
• 2017 — Државна награда Руске Федерације^[35]

• „Statement of Lyudmila Alekseeva and Lidia Voronina, accompanied by Edward Kline” (PDF). Basket III: implementation of the Helsinki Accords. Hearings before the Commission on Security and Cooperation in Europe. Ninety-fifth congress. First session on implementation of the Helsinki Accords. Vol. IV. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. 1977. стр. 29—39. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 24. 04. 2020. 
• Alexeyeva, Ludmilla (јесен 1977). „The human rights movement in the USSR”. Survey. 23 (4): 72—85. ISSN 0039-6192. 
• Alexeyeva, Lyudmila; Bukovsky, Vladimir; Amalrik, Andrei; Voikhanskaya, Marina; Plyushch, Leonid; Elina, Emilia; Voronina, Lidia; Bresenden, Yevgeniy (новембар 1977). „The Orlov tribunal”. Index on Censorship. 6 (6): 52—60. doi:10.1080/03064227708532716. 
• Alexeyeva, Lyudmila; Grigorenko, Pyotr; Amalrik, Andrei; Kaminskaya, Dina; Simes, Konstantin; Williams, Nikolai; Litvinov, Pavel; Litvinova, Maya; Sadomskaya, Natalya; Chalidze, Valery; Shragin, Boris; Stain, Yuri (2013) [1978]. „В защиту Анатолия Марченко” [In defense of Anatoly Marchenko]. Kontinent (на језику: руски). 152. 
• Alekseeva, Liudmila (1980). The diversity of Soviet dissent: ideologies, goals and direction, 1965–1980. 
• Алексеева, Людмила (2013) [1979]. „Путеводитель по аду психиатрических тюрем” [The guidebook to the hell of psychiatric prisons]. Kontinent (на језику: руски) (152). 
• Alexeyeva, Lyudmila (децембар 1982). „USSR: prisoners' rights denied”. Index on Censorship. 11 (6): 31—33. doi:10.1080/03064228208533458. 
• Alexeeva, Ludmilla; Chalidze, Valery (1985). Mass rioting in the USSR. Silver Spring. Foundation for Soviet Studies. 
• Alekseeva, Liudmila (септембар 1986). US broadcasting to the Soviet Union (A Helsinki watch report). Human Rights Watch. ISBN 978-0938579878. 
• Shcharansky, Anatoly; Bonner, Yelena; Alexeyeva, Ludmilla (26. 6. 1986). „The tenth year of the Watch”. The New York Review of Books. 
• Alexeyeva, Ludmilla (1987). Soviet dissent: contemporary movements for national, religious, and human rights. Wesleyan University Press. ISBN 978-0-8195-6176-3. 
• Alekseeva, Liudmila (1987). Cruel & unusual punishment: forced labor in today's U.S.S.R. AFL-CIO Dept. of International Affairs. ASIN B00073BWLG. 
• Landy, Joanne; Alexeyeva, Ludmilla; Bastian, Gert; Daneker, Gail; Duncan, Polly; et al. (18. 2. 1988). „Release Juris Bumeisters”. The New York Review of Books. 
• Alexeyeva, Ludmilla; Arutunyan, Shagan; Arutunyan, Marzpet; Aristanyan, Vartan; Borisov, Vladimir; et al. (21. 7. 1988). „An Armenian in prison”. The New York Review of Books. 
• Alexeyeva, Ludmilla; Goldberg, Paul (1990). The thaw generation: coming of age in the post-Stalin era. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0822959113. 
• Alekseeva, Liudmila (фебруар 1990). Civil society in the USSR (A Helsinki watch report). Helsinki Watch. ISBN 978-0929692425. 
• Alexeyeva, Lyudmila (март 1990). „Unrest in the Soviet Union”. The Washington Quarterly. 13 (1): 63—77. doi:10.1080/01636609009477532. 
• Bayefsky, Anne; Alexeyeva, Ludmilla; Kampelman, Max; Tabory, Mala; Maresca, John; Henkin, Alice (28—31. март 1990). „Human rights: the Helsinki process”. Proceedings of the Annual Meeting (American Society of International Law). 84: 113—130. JSTOR 25658533. 
• Алексеева, Людмила (1992). История инакомыслия в СССР: новейший период. Вильнюс—Москва: Весть. ISBN 9785984400268.  (The Russian text of the book in full is available online on the Memorial website by click Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2017))
• Alexeyeva, Ludmilla (1998). „Mustafa Dzhemilev, his character and convictions”. Ур.: Allworth, Edward. Tatars of the Crimea. Return to the homeland. Durham: Duke University Press. стр. 210–211. ISBN 978-0822319948. 
• Alexeeva, Lyudmila (2000). „Private measures by which to ensure fundamental rights in present-day Russia: a view from inside”. Helsinki Monitor. 11 (2): 23—32. doi:10.1163/157181400X00292. 
• Alexeyeva, Lyudmila (10. 6. 2004). „Is this Putin's definition of democracy?”. The Moscow Times. 
• Alexeyeva, Ludmilla (13. 10. 2010). „Article by Ludmila Alexeeva”. OSCE Magazine. 
• Alexeyeva, Lyudmila (15. 12. 2010). „The rise and fall of Putinism”. The Moscow Times. 
• Alexeeva, Lyudmila (24. 5. 2013). „Vladimir Putin's goal is to destroy Russian civil society”. The Guardian. 
• Alexeyeva, Lyudmila; Schepp, Matthias; Thaler, Claudia (17. 7. 2013). „Interview: Putin turning Russia 'into a police state'”. Der Spiegel. 
• Alekseeva, Lyudmila (2013). „Interview with Melanie Ilick and Emilia Kosterina, 29 July 2011”. Ур.: Ilic, Melanie. Life stories of Soviet women: the interwar generation. Routledge. стр. 14—32. ISBN 978-1135094713. 
• Гальперович, Данила (4. 8. 2014). „Западные санкции: стоит ли загонять Кремль в угол? Людмила Алексеева, Владимир Буковский и Мария Липман рассуждают об этом в интервью "Голосу Америки"” [Western sanctions: Should the Kremlin be forced into a corner? Lyudmila Alexeyeva, Vladimir Bukovsky and Mariya Lipman discuss that in their interview to Voice of America] (на језику: руски). Voice of America. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 24. 04. 2020. 
• Гальперович, Данила (10. 12. 2015). „Людмила Алексеева: у нас – плохо управляемое государство, в котором люди мучаются” [Lyudmila Alexeyeva: we have a poorly managed state in which people suffer] (на језику: руски). Voice of America. Архивирано из оригинала 31. 05. 2016. г. Приступљено 24. 04. 2020. 
• Зубов, Михаил (28. 4. 2015). „Как Владимир Буковский победил карательную психиатрию. Людмила Алексеева: "Вряд ли эта легендарная фигура занимается детским порно"” [How Vladimir Bukovsky defeated punitive psychiatry. Ludmilla Alexeyeva, "This legendary figure is hardly engaged in child pornography"]. Moskovskij Komsomolets (на језику: руски). 
• „Ludmilla Alexeeva: 'Russia is moving away from Europe'”. Deutsche Welle. 

Људмила Алексејева на Викимедијиној остави.

• Људмила Алексејева на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Људмила Алексејева на LiveJournal
• Архива националне безбедности, 20. јул 2012
• Људмила Алексејева Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2020) на Шпигел-у