Љубомир Радановић

Љубомир Радановић (Цетиње, 21. јул 1960) бивши је југословенски фудбалер, некадашњи играч Партизана.

Љубомир Радановић
Лични подаци
Датум рођења(1960-07-21)21. јул 1960.(63 год.)
Место рођењаЦетиње, ФНР Југославија
ДржављанствоСФРЈ
Позицијаодбрана
Сениорска каријера
ГодинеКлубНаст.(Гол)
1977—1981
1981—1988
1988—1990
1990—1991
1991—1992
1992—1995
Ловћен
Партизан
Стандард Лијеж
Ница
Стандард Лијеж
Белинцона
36
172
62
33
4
(1)
(15)
(3)
(3)
(0)
Репрезентативна каријера
1983—1988Југославија34(3)
Награде

Спортска каријера

Клуб

Рођен је 21. јула 1960. године у Цетињу. Професионалну каријеру почео је у фудбалском клубу Ловћен са Цетиња. Играо је на позицији одбрамбеног играча. Пуну фудбалску афирмацију је стекао у дресу београдског Партизана, за којег је наступао од 1981. до 1988. године. Са „црно-белима” је три пута освајао првенство Југославије (1983, 1986, 1987).[1] Одиграо је 172 првенствене утакмице за Партизан и постигао 15 голова.

Од 1988. одлази у иностранство, прво у Белгију где је носио дрес Стандарда из Лијежа. Остао је до 1990. године, а затим годину дана је играо за француског прволигаша Ницу. Затим је поново обукао дрес Стандарда у сезони 1991/92.[2] Играчку каријеру је окончао у швајцарском друголигашу Белинцони.[3]

Репрезентација

За А репрезентацију Југославије одиграо је 34 утакмице и три пута био стрелац. Дебитовао је 1983. на утакмици против Француске (0:4) у Паризу, а опростио се 1988. у сусрету са Шкотском (1:1) у Глазгову.[1] Био је учесник Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу, када је освојена бронзана медаља.[4]

Постигао је победоносни гол на утакмици против Бугарске (3:2) у Сплиту 1983, који је омогућио Југославији учешће на шампионату Европе 1984. године и свакако је то један од значајнијих тренутака историје југословенског фудбала.[1]

Голови за репрезентацију
Бр.ДатумМестоПротивникГолРезултатТакмичење
121. децембар 1983.Сплит  Бугарска
3:2
3:2
Квалификације за ЕП 1984.
231. март 1984.Суботица  Мађарска
2:0
2:1
Пријатељска утакмица
316. децембар 1987.Измир  Турска
1:0
3:2
Квалификације за ЕП 1988.

Успеси

Људи моји, је ли то могуће.”

 — Младен Делић, спортски коментатор, реакција након Радановићевог гола Бугарској 21. децембра 1983.

  1. 1982/83.
  2. 1985/86.
  3. 1986/87.

Приватан живот

Радановић има двоје деце, синове Гаврила (рођен 1982) и Марка (1985).[5] Има фирму која се бави спортским менаџментом и организацијом мечева.[6]

Референце

Спољашње везе