С Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Максимовић (Скопље , 27. новембар 1938 ) српски је историчар византолог, професор емеритус на Филозофском факултету Универзитета у Београду , на предмету Историја Византије , директор Византолошког института и члан САНУ , почасни доктор наука Универзитета у Атини и дописни члан Атинске Академије.[1]
Био је декан Филозофског факултета (1994—1996) и председник Удружења историчара Србије (1978—1980). Један је од најистакнутијих српских византолога. Од 1996. потпредседник је Association Internationale des Etudes Byzantines.[1] Учествовао је у стварању „Историје српског народа од досељавања на Балкан до 1918. “ у 10 томова.
Члан Међународног комитета за унапређење ћирило-методијевских студија (Солун), 1996; Британског друштва за унапређење византијских студија, 1998.[1]
Награда Владимир Ћоровић за целокупно дело, у организацији 13. Ћоровићевих сусрета историчара у Гацку 2011.[3] [4] Октобарска награда Београда, 1973;[1] Научни орден са плавом траком Универзитета у Софији, 1989;[1] Почасни доктор (honoris causa) Универзитета у Атини, 1999;[1] Почасни члан Хришћанског археолошког друштва, Атина, 2021.[1] Максимовић, Љубомир (1964). „О хронологији словенских упада на византијску територију крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година VI века” . Зборник радова Византолошког института . 8 (2): 263—271. Максимовић, Љубомир (1964). „О времену доласка Неретљана на далматинска острва” . Зборник Филозофског факултета . Београд. 8 (1): 145—152. Максимовић, Љубомир (1966). „Политичка улога Јована Кантакузина после абдикације (1354-1383)” . Зборник радова Византолошког института . 9 : 119—194. Максимовић, Љубомир (1967). „Последње године протостратора Теодора Синадина” . Зборник радова Византолошког института . 10 : 177—185. Максимовић, Љубомир (1970). „Грци и Романија у српској владарској титули” . Зборник радова Византолошког института . 12 : 61—78. Максимовић, Љубомир (1972). Византијска провинцијска управа у доба Палеолога . Београд: Византолошки институт. Максимовић, Љубомир (1973). „Генеза и карактер апанажа у Византији” . Зборник радова Византолошког института . 14-15: 103—154. Максимовић, Љубомир (1975). „О времену проглашења Андроника III Палеолога за цара” . Зборник радова Византолошког института . 16 : 119—122. Максимовић, Љубомир (1976). „Порески систем у грчким областима Српског царства” . Зборник радова Византолошког института . 17 : 101—125. Максимовић, Љубомир (1978). „Регентство Алексија Апокавка и друштвена кретања у Цариграду” . Зборник радова Византолошког института . 18 : 165—188. Максимовић, Љубомир (1979). „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију” . Зборник Филозофског факултета . Београд. 14 (1): 69—76. Максимовић, Љубомир (1980). „Северни Илирик у VI веку” . Зборник радова Византолошког института . 19 : 17—57. Максимовић, Љубомир (1981). „Тријумф Византије почетком XI века” . Историја српског народа . 1 . Београд: Српска књижевна задруга. стр. 170—179. Максимовић, Љубомир (1981). „Почеци освајачке политике” . Историја српског народа . 1 . Београд: Српска књижевна задруга. стр. 437—448. Максимовић, Љубомир (1982). „Структура 32. главе списа De administrando imperio” . Зборник радова Византолошког института . 21 : 25—32. Максимовић, Љубомир (1983). „Србија и правци византијских похода у XII веку” . Зборник радова Византолошког института . 22 : 9—19. Maksimović, Ljubomir (1988). The Byzantine provincial administration under the Palaiologoi . Amstardam: Hakkert. Максимовић, Љубомир (1996). „Покрштавање Срба и Хрвата” . Зборник радова Византолошког института . 35 : 155—174. Ферјанчић, Божидар ; Максимовић, Љубомир (1998). „Свети Сава и Србија између Епира и Никеје” . Свети Сава у српској историји и традицији . Београд: САНУ. стр. 13—25. Максимовић, Љубомир (2003). Град у Византији: Огледи о друштву позновизантијског доба . Београд: Плато. Максимовић, Љубомир (2009). Византијски свет и Срби . Београд: Историјски институт. Суботић, Гојко ; Максимовић, Љубомир (2012). „Свети Сава и подизање Милешеве” (PDF) . Византијски свет на Балкану . 1 . Београд: Византолошки институт. стр. 97—109. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2021. г. Приступљено 19. 12. 2022 . Максимовић, Љубомир (2013). Огледи о политичкој моћи у Византији: Чиниоци и ослонци . Београд: Српска књижевна задруга. [мртва веза ] Максимовић, Љубомир (2015). „Пропаст Византије у огледалу српске историје” . Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић . Бања Лука: АНУРС. стр. 83—93. Максимовић, Љубомир (2016). „Стефан Немања и Византија: Стварност једног времена”. Стефан Немања - преподобни Симеон Мироточиви: Зборник радова . 1 . Београд: Институт за историју уметности. стр. 75—79.
Одељење за математику, физику и гео-науке
Редовни Дописни Ван радног састава Инострани
Одељење хемијских и биолошких наука
Редовни Дописни Ван радног састава Инострани
Одељење медицинских наука
Редовни Дописни Ван радног састава Инострани
Одељење језика и књижевности
Одељење историјских наука
Међународне Државне Академске Људи Остале