Јован Туроман
Јован Туроман (Уштица, Горња Крајина, 18. јануар 1840 – Београд, 20. август 1915) био је српски филолог и професор латинског и старогрчког језика.
| Јован Туроман | |
|---|---|
 Др Јован Туроман | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. јануар 1840. |
| Место рођења | Уштица, Аустријско царство |
| Датум смрти | 20. август 1915. (75 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
| Научни рад | |
| Поље | Класична филологија |
| Институција | Универзитет у Београду |
Биографија
Радио је као професор Српске православне велике гимназије у Новом Саду од 1864. до 1875. године. По преласку у Београд, био је професор класичне филологије на Великој школи, односно од 1905. Универзитету у Београду.[1]
Посебно се посветио прочавању живота и дела оратора Демостена преводећи његове беседе. Од чланака се издвајају демостеновска одбрана старогрчког језика и књижевности (1863, Преодница), потом критика српскохрватског превода Антигоне (1879, Јавор) и „Књижевна заједница Срба и Хрвата” (1874, Јавор), у коме се залаже за планско превођење како би се избегли дупликати. Аутор је више уџбеника за грчки и латински језик.[1]
За редовног члана Српске краљевске академије изабран је 1894. године.[1]
Сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.[2]
