Јаков из Камене реке
Јаков из Камене реке био је млетачки и српски штампар, један од првих који су штампали књиге на ћирилици.[3][4]
Јаков из Камене реке | |
|---|---|
 Страница књиге Часослов, коју је штампао Јаков | |
| Друга имена | Каменче или Осоговац[1][2] |
| Датум рођења | 16. век |
| Место рођења | Каменичка Скакавица |
| Датум смрти | 16. век |
| Занимање | штампар |
Биографија и рад
Постоји мало података о Јакову, познато је да је родом из села Камена река, близу града Коласија у Осогову, у данашњој Северној Македонији.[3][5] Такође, претпостаља се да би његово родно место могли бити Македонска Каменица или Каменичка Скакавица у данашњој Бугарској, оба смештена у подручју Осогово, близу града Ћустендила.[6][7][8] Такође, у неким радовима његово место повезивано је са Каменом реком код Колашина у данашњој Црној Гори.[9][10][11] Ипак, ово гледиште је критиковано јер се сматра да је Павел Јозеф Шафарик погрешно протумачио име града Ћустендин са Колашин.[12][13][14][15]
Чланови Јаковове породице имали су дугу традицију да буду свештеници.[16] У младости радио је на преписивању црквенословенских књига у Осоговском манастиру, а након тога отишао у Софију, где је у локалној црквеној школи продубио своје књижевно знање.[17] Ипак, неки истраживачи тврде да су Јаков од Софије и Јаков од Каменичке реке две различите личности.
Након што је усавршио своје књижевно знање, кренуо је преко Ћустендила и Скопља ка Венецији. Претпоставља се да је Јаков у овом периоду радио у манастиру Грачаница, где је тада отворена штампарија, а био је међу првим штампарима књига на ћирилици.[18][19][20] У Венецију је стигао око 1564. или 1565. године где је радио у Вуковићевој штампарији, коју је основао српски штампар Божидар Вуковић, а наследио ју је његов син Вицко Вуковић.[21] Током 1566. године, за три и по месеца, Јаков је одштампао књигу Часослов са 710 страна на штампарској преси Вицка Вуковића, на српском језику.[22][23][24] За штампање ове књиге Јаков је користио старе, већ дотрајале материјале. Имао је на располагању Вуковићеву матрицу и био је спреман да ради нове материјале, али очигледно то није успео.[25][26] Током 1570. године Јаков је радио у штампарији Јеролима Загуровића где је одштампао Молитвену књигу.[23] Године 1517. Јаков је поново радио у штампарији Вуковића, заједно са Стефаном Мариновићем.[27]
Референце
Литература
- Evgenij L'vovic Nemirovskij : Die venezianische Druckerei des Jakov aus Kamena Reka – Gutenberg-Jahrbuch, 1996, 71
- Марияна Цибранска-Костова, Сборникът „Различни потреби“ на Яков Крайков между Венеция и Балканите през ХVІ век, 2013, Издателство „Валентин Траянов“. ISBN 978-954-9928-63-1.
