Termopar
Termopar (takođe termoelement ili termočlan) je često upotrebljavan temperaturni senzor. Ovaj senzor generiše napon koji se menja s promenom temperature.[1]
.jpg) Termopar tipa K | |
| Tip komponente | aktivna, senzor |
|---|---|
| Princip rada | termoelektrični efekat |
| Izumitelj | Thomas Johann Seebeck |
| Prva proizvodnja | 1821. |
| Pinovi | plus i minus |
| Elektronski simbol | |
 | |
Termopar sadrži dve žice različitih metala ili legura (na primer, jednu bakarnu i jednu od legure bakra i nikla), spojene na jednom kraju. Metali koji se koriste određuju kako se napon menja s temperaturom.[2]
Termoparovi mogu se koristiti za merenje visokih temperatura, reda veličine nekoliko stotina stepeni, pa čak i preko hiljadu stepeni.[3]
Princip rada
Princip rada termopara se zasniva na termoelektričnom efektu, koji je otkrio Thomas Johann Seebeck 1821. godine, te se naziva još i Seebeckov efekat. Termoelektrični efekat je pojava napona pri izlaganju provodnika (npr. metala) temperaturnom gradijentu. Kada se spoj dva metala na termoparu izloži temperaturnom gradijentu, dolazi do razlike potencijala na otvorenom kraju kola. U industrijskim standardima se upotrebljvaju određene kombinacije metala, zbog pouzdanosti mjerenja, troškova, stabilnosti, itd.
Standardni tipovi
| Tip | Pozitivni metal | Negativni metal | Temperaturno područje |
|---|---|---|---|
| B | Platina - 6% rodijum | Platina - 30% rodijum | 0 °C - 1820 °C |
| C | Volfram - 5% renijum | Volfram - 26% renijum | 0 °C - 2320 °C |
| E | Nikl - 10% hrom | Bakar - 45% nikl | -270 °C - 1000 °C |
| J | Željezo | Bakar - 45% nikl | -210 °C - 760 °C |
| K | Nikl - 10%hrom | Nikl - 2% aluminijum | -270 °C - 1372 °C |
| N | Nikl-14,2%hrom-1,4% silicij | Nikl-4,4% silicijum-0,1% magnezijum | -270 °C - 1300 °C |
| R | Platina - 13% rodijum | Platina | -50 °C - 1768 °C |
| S | Platina - 10% rodijum | Platina | -50 °C - 1768 °C |
| T | Bakar | Bakar - nikl | -270 °C - 400 °C |
