Stevo Žigon

Stevo Žigon
Biografske informacije
Rođenje	Štefan Žigon 5. januar 1926. Ljubljana Kraljevina SHS
Smrt	28. decembar 2005 Beograd  Srbija i Crna Gora
Pseudonim	Stevo
Nagrade Orden rada Sedmojulska nagrada Zlatna arena Statueta „Joakim Vujić“ Nagrada „Bojan Stupica“ Plaketa moskovskog Malog teatra Plaketa JDP Plaketa Narodnog pozorišta u Beogradu Medalja počasnog građanina Rusije Zlatna medalja „Nikolaj Mordvinov“ Gran pri festivala „Zlatni vitez“ u Moskvi Dobričin prsten

Štefan "Stevo" Žigon (Ljubljana, 8. decembar 1926. - Beograd, 28. decembar 2005.) je bio slovensko-srpski filmski i pozorišni glumac i režiser.

Kao mlad čovek dve godine je proveo u zloglasnom konc logoru Dahau, gde je i naučio nemački jezik. Zbog znanja jezika i poznavanja mentaliteta vrlo često je kasnije igrao uloge, ciničnih i hladnih, nemačkih oficira.

Studirao glumu u Ljubljani i Lenjingradu. Diplomirao je 1952. u izvanrednoj klasi Akademije za pozorišnu umetnost u Beogradu. Na Fakultetu dramskih umetnosti je bio jedan od prvih asistenata, prilikom njegovog osnivanja 1949. Prelomni trenuci njegove umetničke karijere vezani su za Bojana Stupicu, koji je doprineo njegovom angažmanu na filmu i režiji. Tokom godina, sve manje glumi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212, a sve više se okreće režiji. Na filmu debituje 1950. dvema malim ulogama. Kao svoje najbolje dve uloge izdvaja onu novinara u filmu Oksigen (M. Klopčić, 1970) za koju je na festivalu u Puli nagrađen Zlatnom arenom, kao i onu u filmu Rondo (Z. Berković, 1966). Zapaženo glumi i na televiziji (npr. TV-serije Otpisani i Povratak otpisanih), te u kratkim igranim filmovima (npr. N. Stojanovića).

1968. za vreme junskih studentskih demonstracija u Beogradu, njegova pojava u dvorištu filozofskog fakulteta i njegov nastup sa insertom iz pozorišnog komada „Dantonova smrt“ gde je igrao poštenog, beskompromisnog i surovog Robespjera sa njegovim govorom na suđenju Dantonu, izazvala je eksploziju oduševljenja studenata koji su ga slušali i gledali: „... kada gledamo kako se ovi markizi i grofovi Revolucije kockaju, kada njih gledamo s pravom se možemo upitati jesu li oni opljačkali narod...! Nema sporazuma, nema primirja sa ljudima za koje je Republika špekulacija, a Revolucija zanat!!..“

Po ideološkom opredeljenju se izjašnjavao kao komunista. Kategorično je branio ideje ateizma.

Oženjen, i supruga Jelena i ćerka Ivana, su poznate glumice.

Umro 28. decembra 2005. g. u Beogradu

• Draga Rut (u Mostaru) 1954.
• Agonija (u Malom teatru u Moskvi) 1979.
• Ožalošćena porodica (u Boljšom dramatičeskom teatru u Lenjingradu)

Režirao je u sledećim pozorištima:

• Narodno pozorište u Beogradu - „Romeo i Julija“ - 1981, „Gospođica Julija“ (Strinberg) - 1994, „Idiot“ (Fjodor Mihailovič Dostojevski) - 1995, „Galeb“ (Čehov) - 2000
• Jugoslovensko dramsko pozorište
• Teatar poezije
• Akademsko pozorište
• i u gradovima: Novi Sad, Vršac, Sombor, Banja Luka, Dubrovnik, Bitola, Zenica, Zaječar, Kragujevac, Ljubljana...

Njegova režija Hamleta posebno je zapamćena kao izazovna i polemična.

• Kralj Betajnove (Ivana Cankara) - Franc
• Antigona (Sofokle) - Hemon
• Kandida (Bernard Šo) - Marčbenks
• Fedra (Rasin) - Hipolit
• Glorija (R. Marinkovića) - Don Jere
• Braća Karamazovi (Fjodor Mihajlovič Dostojevski) - Tužilac
• Suparnici (Šeridan) - Fokland
• Dubrovačka trilogija (Ivo Vojnović) - Gospar Miho, Marko pl. Tudizip
• Zatočenici iz Altone (Žan Pol Sartr) - Franc
• Ifigenija na Tauridi (Johan Volfgang Gete) - Toant
• Dantonova smrt (1968) -Robespjer
• Maskerata (Miroslav Krleža) - Don Kihot
• U agoniji (Miroslav Krleža) - Križovec
• Ivanov (Anton Čehov) - Ivanov
• Obična priča (Gončarov) - Petar Ivanovič
• Pigmalion (Bernar Šo) - Henri Higins
• Hamlet (Vilijem Šekspir) - Hamlet
• Vuci i ovce (Aleksej Ostovski) - Berkutov
• Otelo (Vilijem Šekspir) - Jago

Napisao je:

• „Stevo Žigon - hronika“
• „Monolog o pozorištu“
• „Dramatizacije i adaptacije“

• Orden rada sa zlatnim vencem
• Sedmojulska nagrada
• Zlatna arena 1970. godine.
• Statueta „Joakim Vujić“
• Nagrada „Bojan Stupica“
• Plaketa moskovskog Malog teatra
• Plaketa JDP
• Plaketa Narodnog pozorišta u Beogradu
• Medalja počasnog građanina Rusije
• Zlatna medalja „Nikolaj Mordvinov“
• Gran pri festivala „Zlatni vitez“ u Moskvi
• Dobričin prsten 2002. godine.

• Stevo Žigon na PORT.rs (sh)
• Stevo Žigon na sajtu IMDb