Rodoverje

Slovensko rodnoverje ili rodna vera je jedan od modernih^{[n 1]} naziva za obnovljenu, mnogobožačku, etničku religiju Slovena^{[1][2][n 2]} i njeno ponovno praktikovanje među slovenskim narodima.^[4][5][6] Njeni sledbenici poštuju božanstva starih Slovena i kultove predaka, vegetacije, vatre, vode i svetih životinja.

Sloveni nisu imali posebno ime za svoju etničku religiju, jer se podrazumevalo da svaki Sloven bude istovremeno i rodnoveran,^[7] pa je poseban naziv za slovensku religiju skovan tek osamdesetih godina XX veka, odnosno tek kada se u slovenskim zemljama dostigla „kritična masa“ kako ljudi zainteresovanih za istoriju, veru, tradiciju i kulturu Slovena pre prihvatanja hrišćanstva, tako i onih koji su svoju duhovnu stazu pronašli u slovenskoj religiji.^[8] Termin slovensko rodnoverje se koristi u većini slovenskih zemalja, sa varijacijama koje su u skladu sa osobenostima slovenskih jezika (rus. rodnovérie, rodnaя vera; polj. rodzimowierstwo, rodzima wiara; ukr. rіdnovіr'я, ridna vira; češ. rodnověří, rodná víra; slov. rodnoverie; bug. rodnoverie; sh. rodnoverje; sh. rodnoverje, rodna vera, rodna vera). Naziv je nastao kao kovanica reči rod i vera.^[9] Izraz koji je u upotrebi u engleskom jeziku je Rodnovery.^{[n 3]} Alternativni nazivi su slovenska vera,^{[n 4]} narodna vera,^{[n 5]} stara vera, staroverstvo,^{[n 6]} staroverje.

Neposredni izvori za slovensko rodnoverje^{[n 7]} su narodno predanje,^[10][11] običaji i obredi;^[12][13][14] pisani romejski,^[15] slovenski,^{[16][17][18][19][20][21][22]} germanski,^{[23][24][25][26][27][28][29][30]} и арапски извори;^[31][32][33] arheološki^{[34][35][36][37][38][39][40][41][42]} i drugi nalazi.^[43]

Posredni izvori su manje ili više uspešne sinteze narodnog predanja, analize predanja slovenskih naroda^[44][45] i njihovih obreda i običaja, pokušaji rekonstrukcije bazirani uglavnom na etnološkim nalazima, komparativnoj religiji i arheološkim nalazima.^{[46][47][48][49][50][51][52][53][54]}

Deo slovenskih rodnovernih verskih zajednica koristi i kontroverznu „Velesovu knjigu“ kao izvor.

Pojedine slovenske rodnoverne verske zajednice se koriste i falsifikovanim narodnim predanjem i materijalnim nalazima, verskim sadržajima drugih veroispovesti i autorskim tekstovima religijskog sadržaja.