Pop-folk
Pop-folk je muzički pravac koji se razvio u Srbiji 2000ih, na koji je najveći uticaj imao turbo-folk – dominantan muzički pravac devedesetih godina. Pop-folk je zapravo varijanta turbo-folka, ali sa većim uticajem popa i elektronske muzike. Nastao je postepenim napuštanjem turbo-folk zvuka i tema, i sve većim okretanjem muzičkim tokovima Zapada. Na albumima nekih popularnih pevačica devedesetih (Lepa Brena, Ceca, Dragana Mirković...), danas dominira pop zvuk, dok se drugi, poput Jelene Karleuše, okreću se elektro-pop muzici.
Osnivač pop-folka u Srbiji je bila Indira Radić, koja je za album Zmaj iz 2004. otpevala pesme u kojima se osećao veliki uticaj pop muzike, te tako ujedno i bila prva koja je prekinula snimanje turbo-folk pesama.[1]Neke od popularnih pevačica danas negiraju da su ikada pevale novokomponovanu muziku,[2] dok neke turbo-folk zvezde sebe uporno kotiraju kao pop-folk pevače. Sam pop-folk se u Srbiji i dalje kritikuje i omalovažava, namerno ili nenamerno kategoriše kao turbo-folk, a sindrom mrzim narodnjake postoji već dve decenije.[3][4][5][6]
S druge strane, popularnost pop-folk izvođača ne opada. Koncerti Svetlane Ražnatović i Jelene Karleuše su među najposećenijim na Balkanu: obe su napunile najveći koncertni park na Balkanu(ušće),kao i mnoge stadione i arene.[7][8] Aca Lukas uspeo je da 3. i 4. novembra 2010. održi dva veoma posećena koncerta u beogradskoj Areni.[9][10] Lepa Brena je i posle trideset godina karijere najpopularnija pevačica u bivšim jugoslovenskim republikama,[11] dok su Indira Radić, Nena Đurović i Nataša Đorđević naročito popularne u Hrvatskoj, Bugarskoj i dijaspori.[12][13] Kontroverzna Jelena Karleuša je često u centru medijske pažnje zbog svoje borbe protiv diskriminacije LGBT osoba.[14] Naročito su popularne Seka Aleksić, Dara Bubamara, Viki Miljković, Stoja,[15] Grandove zvezde Tanja Savić i Slavica Ćukteraš, kao i Dragana Mirković,[16] jedna od najvećih muzičkih zvezda bivše Jugoslavije.