Antidijabetesni lek

Antidijabetici su lekovi za tretman šećerne bolesti putem snižavanja nivoa glukoze u krvi. Izuzev insulina, eksenatida, liraglutida i pramlintida, oni se administiraju oralno, te se nazivaju oralnim hipoglicemskim agensima ili oralnim antihiperglicemskim agensima. Postoji nekoliko klasa antidijabetskih lekova. Izvor leka zavisi od prirode dijabetesa, uzrasta i situacije osobe, kao i niza drugih faktora.

Diabetes mellitus tip 1 je bolest uzrokovana nedostatkom insulina. Neophodno je koristiti insulin kod tipa I. On se unosi putem inekcije.

Diabetes mellitus tip 2 je bolest insulinske otpornosti ćelija. Treatmeni obuhvataju: (1) agense koji povišavaju količinu insulina izlučenog iz pankreasa, (2) agense koji povišavaju senzitivnost organa na insulin, i (3) agense koji umanjuju brzinu kojom se glukoza apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta.

Nekoliko grupa lekova, uglavnom oralnih, su efektivni za tip II. Oni se često koriste u kombinaciji. Terapeutska kombinacija za tip II može da obuhvata insulin.

Primeri lekova

U sledećoj tabeli je upoređeno nekoliko često korišćenih antidijabetesnih agenasa. Upoređeni lekova predstavljaju klase lekova, mada u nekim slučajevima su moguće znatne varijacije između individualnih lekova unutar klase.

Poređenje antidijabetskih lekova^[1]^[2]
Agens^[2]	Mehanizam^[3]	Prednosti^[2]	Nedostaci^[2]
Sulfonilureja (gliburid, glimepirid, glipizid)	Stimuliše otpuštanje insulina iz pancreasnih beta ćelija putem inhibicije K_ATP kanala	jeftin brz početak dejstva ne utiče na krvni pritisak ne utiče na lipoprotein niske gustine maji rizik od gastrointestinalnih problema u odnosu na metformin podesnije doziranje	uzrokuje u proseku povećanje telesne težine od 2–5 kilograma povećava rizik od hipoglicemije gliburid povećava rizik od hipoglikemije u nešto većoj meri od glimepirida i glipizida povišen rizik smrti u poređenju sa metforminom
Metformin	Deluje na jetru da bi umanjio insulinsku otpornost	ne povišava telesnu težinu nizak rizik od hipoglikemije u poređenju sa alternativnim lekovima dobar efekat na LDL holesterol snižava nivo triglicerida nema uticaja na krvni pritisak nije skup	povećan rizik od gastrointestinalnih problema nepodesan je za ljude sa umerenom ili jakom bolešću bubrega ili srčanim problemima usled rizika od laktične acidoze povišen rizik od deficijencije vitamina B12^[3] manje je podesan za upotrebu metalni ukus^[3]
Inhibitor alfa-glukozidaze (akarboza, miglitol, vogliboza)	Redukuje apsorpciju glukoze dejstvom na tanka creva čime uzrokuje sniženu produkciju enzima neophodnih za varenje ugljenih hidrata	neznatno povišen rizik od hipoglicemije u poređenju sa sulfonilurejom ne uzrokuje povećanje telesne težine snižava nivo triglicerida ne utiče na holesterol	manje je efektivan od većine drugih lekova za dijabetes u snižavanju gliciranog hemoglobina povišen rizik od GI problema u odnosu na druge lekova izuzev metformina nepodesan je za upotrebu skup je
Tiazolidindioni (Pioglitazon, Rosiglitazon)	Redukuje insulinsku otpornost aktivacijom PPAR-γ u masnom tkivu i mišićima	nizak rizik od hipoglicemije neznatno povećanje nivoa lipoproteina visoke gustine njegovo dejstvo je povezano sa sniženjem nivoa triglicerida podesan je za upotrebu	povećan rizik zatajenja srca uzrokuje u proseku 2–5 kilograma povećanja telesne težine povezan sa povećanim riskom od oticanja povezan sa povećanim riskom od anemije povišava nivo lipoproteina niske gustine povećanje nivoa triglicerida i rizika od srćanog udara povećanje rizika od raka bešike sporiji početak dejstva neophodno je praćenje hepatoksičnosti povećan rizik od preloma udova skup je

Većina antidijabetskih agenata se ne koristi tokom trudnoće, nego se koristi insulin.^[3]

Reference

Literatura

Lebovitz, Harold E. (2004). Therapy For Diabetes Mellitus and Related Disorders (4th izd.). Alexandria, VA: American Diabetes Association. ISBN 1-58040-187-2.
Adams, Michael Ian; Holland, Norman Norwood (2003). Core Concepts in Pharmacology. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. ISBN 0-13-089329-3.

[1]

[2]

[3]