Martin Rees

Ris je rođen 23. juna 1942. godine u Jorku u Engleskoj.^[2][3] Školovao se na Bedstoun koledžu, a zatim od trinaeste godine u školi Šrevsdberi u Šropšajeru. Studirao je matematiku na Triniti koledžu pri Kembridžu,^[2], gde je diplomirao kao najbolji u svojoj klasi. Zatim je započeo postdiplomsko istraživanje na Kembridžu i stekao diplomu doktorskih studija pod mentorstvom Denisa Skijame 1967. godine.^[4][5]

Nakon završetka svog postdoktorskog istraživanja u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, predavao je na Univerzitetu u Saseksu, kao i na Kembridž univerzitetu, a zatim je bio i profesor astronomije i eksperimentalne filozofije do 1991. godine, i direktor Instituta za astronomiju Kembridž univerziteta.

Od 1992. do 2003. godine, bio je profesor istraživač Kraljevskog društva, a od 2003. godine i profesor fizičke kosmologije i astrofizike. Bio je profesor astronomije na Grišam koledžu u Londonu 1975. godine, a 1979. godine je postao član Kraljevskog društva. Takođe je i gostujući profesor na Imperijalnom koledžu u Londonu, kao i na Univerzitetu u Lejkesteru, a počasni je član Darvin koledža i Isusovog koledža pri Kembridžu.

Lord Ris je dobio počasne diplome raznih univerziteta, među kojima su univerziteti u Saseksu, Apsali, Torontu, Durhamu, Oksfordu, Jejlu, Melburnu i Sidneju. Član je brojnih stranih akademija, među kojima su Akademija nauka Sjedinjenih Američkih Država, Ruska akademija nauka i Pontifička akademija nauka. Bio je predsednik Kraljevskog astronomskog društva (1992–94) i predsednik Britanske aoscijacije (1995–96), a takođe je bio i član saveta Kraljevske institucije Velike Britanije sve do 2010. godine. Ris je autor više od 500 istraživačkih radova, i izneo je vrlo važne doprinose na temu porekla kosmičkog pozadinskog zračenja, kao i na temu formiranja galaksije. Njegove studije o distribuciji kvazara su dovele do konačnog opovrgavanja teorije stalnog stanja.

Bio je jedan od prvih naučnika koji je primetio veliku snagu kvazara crnih rupa,^[6] da astronomske opservacije brže od svetlosti mogu biti objašnjene kao optička iluzija izazvana od strane objekta koji se delimično pomera u smeru posmatrača.^[7]

Poslednjih godina, Lord Ris je radio na prascima gama zraka, posebno u saradnji sa Piterom Mezarošem, i na tome kako su se “kosmička tamna vremena” završila nakon formiranja prvih zvezda. Na mnogo spekulativniji način on je, od sedamdesetih godina 20. veka, istazao interesovanje za antropičko rezonovanje, i za mogućnost da je naš vidljivi univerzum samo jedan deo većeg “multiverzuma”.

Lord Ris je vrlo poštovan autor knjiga o astronomiji i nauci namenjenoj laičkoj publici, i takođe drži brojna javna predavanja za širu publiku. Godine 2010. je bio izabran da održi predavanje za kanal Bi-Bi-Si,^[8] , koje je sada objavljeno pod imenom Odavde do beskonačnosti: Naučni horizonti. Ris smatra sa je potraga za vanzemaljskim oblicima života vredna truda i rada, iako je šansa za uspeh vrlo mala.^[9]

Godine 2005. je unapređen u člana kojeg niko ne može naslediti za života pri Kući lordova sa zvanjem Baron Ris od Ludlova, iz Ludlova iz okruga Šropšajer.^[10] Godine 2005. mu je dodeljena Krafurd nagrada.^[11]

Postao je predsednik Kraljevskog društva 1. decembra 2005. godine.^[12][13] na kojem je položaju i ostao sve do 350. rođendana Kraljevskog društva 2010. godine. Naredne, 2011. godine mu je dodeljena Templton nagrada.^[14]

Pored širenja naučnih interesovanja, Ris je pisao i često govorio o problemima i gorućim pitanjima 21. veka, i o preplitanju nauke, etike i politike.^[15][16] On je član odbora Instituta za napredne studije u Prinstonu, Instituta za istraživanje javne politike, škole Oksford Martin i Kembridž stipendije. On je koosnivač Centra za proucavanje egzistencijalnog rizika^[17], a član je i Naučnog savetničkog odbora Instituta za životnu budućnost.^[18] Bio je saradnik Britanskog muzeja i Naučnog muzeja u Londonu. Takođe je i strani član Naučne akademije Turske^[19]

U avgustu 2014. godine je lord Ris od Ladlova bio jedan od 200 javnih ličnosti koje su potpisale pismo časopisu Gardijan protiveći se nezavisnosti Škotske pre referenduma koji se ticao tog pitanja.^[20]

Nagrade

• Nagrada Deni Hajnman za astrofiziku (1984)
• Zlatna medalja Kraljevskog astronomskog društva (1987)
• Balzan nagrada (1989) za astrofiziku
• Postavljen za mlađeg viteza (1992)
• Brus medalja (1993)
• Bruno Rosi nagrada (2000)
• Gruberova nagrada za kosmologiju (2001)
• Albert Ajnštajn svetska nagrada za nauku (2003) ^[21]
• Henri Noris Rasel lektorstvo pri Američkom astronomskom društvu (2004)
• Fondacija Lajfbout Gardijan nagrada (2004)
• Majkl Faradej nagrada Kraljevskog društva za naučnu komunikaciju (2004)
• Doživotna pozicija (2005)
• Krafurd nagrada, sa Džejmsom Ganom i Džejmsom Piblsom (2005)
• Red Merita-lični poklon od Kraljice (2007)
• Kerd medalja Nacionalnog Meritajm muzeja (2007)
• Počasni član^[22] Kraljevske akademije za inženjering^[23] (2007)
• Templton nagrada (2011)
• Isak Njutn medalja (2012)

Nazvane po njemu

• Asteroid 4587 Ris

• Komične koincidencije: Tamna materija, čovečanstvo, i antropska kosmologija (koautorstvo sa Džonom Gribinom). Bantam;. 1989. ISBN 0-553-34740-3.
• Nove perspektive u astrofozičkoj kosmologiji,.;. 1995. ISBN 0-521-64544-1.
• Fatalna privlačnost gravitacije: Crne rupe u univerzumu,.;. ISBN 0-7167-6029-0, drugo izdanje 2009. 1995. ISBN 0-521-71793-0.
• Pre početka - naš univerzum i drugi,.;. 1997. ISBN 0-7382-0033-6.
• Samo šest brojeva: Jake sile koje uobličavaju univerzum,.;. 1999. ISBN 0-297-84297-8.
• Naše kosmičko stanište,.;. 2001. ISBN 0-691-11477-3.
• Naš poslednji sat: Upozorenje naučnika: Kako teror, greška i prirodne katastrofe prete budućnosti čovečanstva u ovom veku—Na Zemlji i van nje,.;. 2003. ISBN 0-465-06862-6.
• Šta još uvek ne znamo. ISBN 978-0-7139-9821-4 još nije objavljeno.
• Obavde do večnosti: naučni horizonti. 2011. ISBN 978-1-84668-503-3.