До Другог српског устанка Каленовац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Каленовац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
У селу је до 1964. постојала основна школа. Током 2013. овде је живело око 20 старијих мештана, од којих је најмлађи председник месне заједнице Драган Арсенијевић који је имао 52 године. Село је познато по аутохтоној сорти грожђа „отело“[2]
Демографија
У насељу Каленовац живи 27 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 68,7 година (66,2 код мушкараца и 71,1 код жена). У насељу има 19 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,42.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/ Неудата
Ожењен/ Удата
Удовац/ Удовица
Разведен/ Разведена
Непознато
Мушки
13
1
7
2
3
-
Женски
14
-
8
6
-
-
Становништво према делатности коју обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Производња и снабдевање...
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
8
6
-
-
2
-
-
-
-
-
Женски
1
1
-
-
-
-
-
-
-
-
Оба
9
7
-
-
2
-
-
-
-
-
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Женски
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Оба
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Референце
Литература
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.