Hidroelektrane u Srbiji

Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 1900. godine i to sa Teslinim sistemom višefaznih struja, elektrocentrala „Pod gradom“ u Užicu na Đetinji. Zaustavljena 1970, pa ponovo pokrenuta 2000. i radi i danas.

Druga hidrocentrala je puštena na rečici Vučjanka u blizini Leskovca 1903. godine. Radi i danas. Za ove dve i još mnoge hidrocentrale sagrađene pre Prvog svetskog rata u Srbiji zaslužan je Đorđe Stanojević.

Hidroelektrane u Srbiji su:

Od 1988. godine, kada je puštena u rad hidroelektrana Đerdap II, u Srbiji nije građena nijedna nova elektrana značajnijeg kapaciteta.

Obzirom da je veći deo hidroenergetskih objekata i postrojenja starije od 40 godina, u planu je revitalizacija postojećih kapaciteta. Procena je da se modernizacijom može snaga postojećih generatora povećati za 128 MW (oko 4,5%) i dodati novih 50 MW. Samo na Đerdapu se očekuje novih 66 MW, u Bajinoj Bašti za 28 MW, u Zvorniku za 25 MW a na Vlasinskim hidroelektranama još 5 MW.

Takođe se planira dodavanje petog agregata na HE Bajina Bašta i Zvornik.

U planu je skora izgradnja sledećih hidroelektrana: HE Ribarići, HE Vrutci, RHE Ribarići a možda i HE Svođe, HE Brodarevo, HE Pakleštica i HE Arilje. Za neke lokacije postoji interesovanje stranih investitora^[2].

Takođe je utvrđeno da je na postojećim elektranama i vodoprivrednim akumulacijama moguće izgraditi male hidroelektrane MHE Jezero, MHE Mala Vrla 1, MHE Zavoj i MHE Pirot.

Hidroenergetski potencijal u Srbiji je analiziran u Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije iz 1996. godine koju je izradio institut „Jaroslav Černi“. Bruto potencijal od voda koje otiču vodotokovima u Srbiji iznosi 27,2 TWh/god. Okvirne vrednosti bruto potencijala po rekama su

Od ovoga, tehnički iskoristivi potencijal iznosi 19,8 TWh/god. Do sada je već iskorišćeno 10,3 TWh/god ovog potencijala. Od neiskorišćenih 9,5 TWh/god je deo i ekonomski isplativ^[3].

Postoje planovi za iskorišćenje ostatka hidro potencijala. Postoji određeno više od 50 lokacija sa određenim potencijalom preko 10 MW i više od 850 lokacija na kojima je moguće ukupno instalirati oko 450 MW (malih elektrana u rasponu od 100 kW do 10 MW). Među većim potencijalnim hidroelektranama se pominje HE Novi Sad koja bi na Dunavu iskoristila oko 1,1 TWh/god. Hidroelektrane na gornjem toku Drine i Limu predstavljaju značajan potencijal, ali postoji više varijanti i svaka se može realizovati isključivo saradnjom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske^[4]. Stoga je ovaj deo najproblematičniji za planiranje i nejasan povodom izbora konačnog rešenja. Drina u srednjem toku ima još 1,5 TWh/god, a u donjem toku još 1,4 TWh/god neiskorišćene energije. Na Velikoj Moravi se može sa 6 ili 7 kaskada iskoristiti do 830 GWh/god. Svi ostali slivovi su skromnijih mogućnosti.

Međutim, nisu sva akumulaciona jezera predviđena za hidroelektrane. Neka od njih su namenjena snabdevanju regionalnh vodovoda. Takve su akumulacije Veliki Rzav, Lepenac, Rasina, Studenica itd.

Reverzibilne hidroelektrane su nešto drugačija vrsta energetskog objekta. One se mogu posmatrati kao veliki akumulatori, spremnici energije, koji služe da karakterističnu dnevnu veću potrošnju struje nadoknade na račun noćne manje potrošnje čuvajući noćnu energiju za dnevnu potrošnju. Postojao je projekat iz 1973. godine da se blizu Golupca napravi reverzibilna hidroelektrana, ali je ceo projekat ostao zaboravljen sve do 25. januara 2009. kada je objavljena vest da se vode razgovori o izgradnji Đerdapa 3^[5]. Projektovana snaga bi trebala biti 2400 MW i planirana investicija je oko 3 milijarde evra.

Prema važećim pravilima se u hidroelektrane računaju proizvodni kapaciteti većih snaga od 10 MW.Manje snage se kategorizuju u minihidroelektrane (od 100 kW do 10 MW) i mikrohidroelektrane (do 100 kW).

U Srbiji je identifikovano 856 mesta gde je moguće napraviti malu hidroelektranu snage do 10 MW. Procena je da se na ovim lokacijama tehnički može iskoristiti do 450 MW, odnosno da se godišnje može proizvesti oko 1600 GWh električne energije.

Spisak reka i karakteristike lokacija za elektrane je moguće videti na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike^[6].

Hidroelektrane u Srbiji na Wikimedijinoj ostavi

• O hidroelektranama na sajtu Elektroprivrede Srbije Arhivirano 2009-08-10 na Wayback Machine-u
• Najstarija hidroelektrana Srbije Kompletan vodič kroz Srbiju
• Studija instituta "Jaroslav Černi", Hidroenergetski potencijali Jugoslavije