Доње Стопање

Од града Лесковца је удаљено 1.8 km северозападно, тако да је приградско насеље.

Село Стопање је добило име по „раскрченој чуми и посечених сто пањева“ на којој је настало. Турски пописи из 16 века бележе село и податке о становништву. По легенди, село Стопање се налазило на данашњем локалитету Селиште. Пошто је током једне епидемије куге већина грађана помрла, четрнаест домаћинстава који су преживели се деле у две групе и селе се узводно и низводно, формирајући уз Јабланицу два нова насеља: Доње (у почетку 8 домаћинстава) и Горње Стопање (6 домаћинстава). Селиште је данас одрадива површина на којој су повртњаци и припада катастарској општини Доње Стопање .

Током Другог светског рата већина грађана је била регрутована у Српску државну стражу капетана Михајла Зотовића. Ова јединица је позната у јужној Србији по својој екстремној борби против комунизма, па је самим тим и становништво било антикомунистички опредељено. Након рата је то имало за последицу терорисање становништва кроз насилну национализацију и колективизацију, а касније и игнорантни однос нове власти према селу.

У Доњем Стопању се налази стара православна црква посвећена Светом Николи. Њу су саградили стари Лесковћани у 18. веку јер им у граду Турци нису дозвољавали изградњу храма. Садашње црквено двориште је у доба турске окупациже до 1878. било гробље на коме су сахрањивани Лесковчани. На гробљу поред цркве се налази споменик Аустроуграским војницима из Првог светског рата помрлим од тифуса 1915. Нова црква Светог Николе је у завршној фази а њену изградњу су започели мештани 2004. године.

У Доњем Стопању је 1975. формиран ФК Плантажа, по коме је насеље и шире постало познато. Као аматерски ФК Плантажа је освојио многе награде и признања у протеклом периоду.

Већина становника су били радници у некој од фабрика у граду, док је пољопривреда била секундарно занимање. Са пропашћу Лесковачке индустрије током деведесетих година 20. века већина се преоријентише на повртарство и продаје своје производе широм Србије.

Од национализованих винограда на брду изнад Доњег Стопања је 1963. формирана Плантажа - Навип, један од највећих винограда у компанији Навип на око 750Ha. Navip Plantaža DOO^{[mrtav link]}

У Доњем Стопању је до 1970. постојала основна школа, али је после укинута и деца сада похађају школу у суседном Винарцу

Најстарији подаци о становништву је турски попис становништва из 1516. по коме је у селу било 120 хришћанских и 6 муслиманска кућа. По следећем попису из 1536. било је 48 хришћанских и 5 муслиманска кућа, а 1570. 39 хришћанских и 6 муслиманска кућа. По званичном попису из 1953. у селу је живело 822 становника у 123 куће а 1971. је живело 1045 становника у 223 куће.

У насељу Доње Стопање живи 889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (36,9 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 302 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 746 [1] 1953. 822 1961. 919 1971. 1045 1981. 1102 1991. 1201 1173 2002. 1181 1136

Портал Србија

Доње Стопање na Wikimedijinoj ostavi

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)