Dara Džokić

Osnovnu školu i gimnaziju je završila u rodnom gradu (na Zvezdari), nakon čega je upisala Fakultet dramskih umetnosti. Diplomirala je u klasi profesora Minje Dedića, a prvu ulogu je dobila u pozorištu Atelje 212. U njemu radi i danas, ali je gostovala i na scenama Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta u Beogradu i Zvezdara teatra. Bila je učesnik festivala u Budvi, Subotici i Splitu. Glumila je u velikom broju filmova i serija i dobitnica je brojnih nagrada.

Udovica je novinara Bogdana Tirnanića, sa kojim ima kćerku Jovanu.

• Plaketa „Ljubiša Jovanović“ za najbolju ulogu iz predstave „Kus petlić“ u Šapcu 1990,
• Nagrada „Zlatni ćuran“ za najbolju žensku ulogu na Festivalu komedije u Jagodini 1995,
• Laceno D’oro}- za najbolju žensku ulogu na filmskom festivalu u Avelinu u Italiji 1986,
• Povelja Filmskih susreta u Nišu 1986,
• Statueta „ONA“ čitalaca TV novosti kao najboljem glumačkom paru za 2003/2004 godinu,
• Sterijina nagrada za glumu u predstavi „Odumiranje“ na 52. Sterijinom pozorju u Novom Sadu 2007. godine^[1][2]
• Nagrada Velika Žanka "za stvaralačku zrelost i bogatstvo umetničkog izraza"

• „Cement“,
• „Čaplja“,
• „Metastabilni gral“,
• „Sveti Georgije ubiva aždahu“,
• „Marija se bori sa anđelima“,
• „Prosjačka opera“,
• „Svećar“,
• „Strah za granicu“,
• „Kus petlić“,
• „Jerma”,
• „Alkestida“,
• „Kneginja iz Foli Beržera“,
• „Iza kulisa”,
• „Kabare”,
• „Marija Stjuart”,
• „Ples u doba Lunase”,
• „Turneja“,
• „Naši sinovi“,
• „Parovi“,
• „Samo vi ajte, a mi ćemo za vama graktat i arlaukat“,
• „Lepotica Linejna“,
• „Egzibicionista“,
• „Villa Sachino}-“,
• „Brana“,
• „Odumiranje“,
• „Ranjeni orao“,
• „Putujuće pozorište Šopalović“,
• „Nevinost“.^[1][3][4]

• Dara Džokić na sajtu IMDb
• Optimista uprkos svemu („Večernje novosti“, 3. decembar 2010)