Beta blokator
Beta blokatori (β-blokatori, beta-adrenergički blokirajući agensi, beta-adrenergički antagonisti, antagonisti beta-adrenoreceptora, beta antagonisti) su klasa lekova koji se koriste za različite indikacije. Oni se pogotovo važni u kontroli srčanih aritmija, kardiozaštiti nakon srčanog udara[1] i tretmanu hipertenzije.[2] Kao antagonisti beta adrenergičkog receptora oni umanjuju dejstvo epinefrina (adrenalina) i drugih hormona stresa. Prvi beta blokator, dihloroizoproterenol, je sintetisan 1958.[3] Džejms V. Blejk je 1962.[4] pronašao prve klinički značajne beta blokatore - propranolol i pronetalol. To je revolucioniralo medicinski tretman angine pektoris[5] i mnogi to smatraju jednim od najvažnijih doprinosa kliničkoj medicini i farmakologiji u 20. veku.[6]
| Beta blokatori β-blokatori | |
|---|---|
| Klasa leka | |
 Strukturna formula propranolola, prvog klinički uspešnog beta blokatora | |
| Upotreba | Hipertenzija, aritmija, etc. |
| Biološki cilj | beta receptori |
| ATC kod | [[ATC kod {{{ATC prefix}}}|C07]] |
| Spoljašnje veze | |
| MeSH | D000319 |
| AHFS/Drugs.com | Klase lekova |
| Potrošački izveštaji | Best Buy Drugs |
| WebMD | medicinenet rxlist |