Antimetabolit
Antimetabolit je hemijsko jedinjenje koje inhibira korišćenje metabolita, hemijskih materija koje su deo normalnog metabolizma.[1] Takve supstance obično imaju sličnu strukturu sa metabolitom, na primer antifolati koji ometaju upotrebu folne kiseline. Prisustvo antimetabolita može da bude toksično za ćelije, jer zaustavlja ćelijski rast i ćelijsku deobu, tako da se ova jedinjenja koriste za hemoterapiju kancera.[2]
Funkcija
Tretman kancera
Antimetaboliti se mogu koristiti za tretiranje kancera,[3] jer oni mogu da ometaju produkciju DNK i stoga ćelijsku deobu i rast tumora. Ćelije kancera provode više vremena u deobi od drugih ćelija, iz kog razloga inhibiranje ćelijske deobe oštećuje ćelije tumora u većoj meri od drugih ćelija.
Antimetaboliti mogu da oponašaju purin (azatioprin, merkaptopurin) ili pirimidin, koji su gradivni blokovi DNK. Oni sprečavaju inkorporaciju gradivnih blokova u DNK molekul tokom S faze ćelijskog ciklusa, čime se zaustavlja normalno razviće i podela.[4] Oni mogu da uriču na RNK sintezu. Timidin se koristi u samo DNK (RNK sadrži uracil umesto njega), te inhibicija sinteze timidina putem timidilatne sintaze selektivno inhibira DNK sintezu.
Ovi lekovi su veoma efektivni, i nalaze široku primenu kao citostatici.
Antibiotici
Antimetaboliti takođe mogu da budu antibiotici, npr. sulfanilamidni lekovi inhibiraju dihidrofolatnu sintezu kod bakterija tako što se nadmeću sa para-aminobenzojevom kiselinom.[5]
Tipovi
Glavni predstavnici ovih lekova su:
Reference
Vidi još
- Bazni analog
- Nukleozidni analog
- Antinutrijent
Spoljašnje veze
- Overview Arhivirano 2005-12-26 na Wayback Machine-u at University of Nebraska