30. 6.

• 1520. — Tokom španskog osvajanja Meksika, u Tenočtitlanu, gde je kasnije izgrađen Sijudad Meksiko, ubijen poslednji car Asteškog carstva Montezuma II Ksokojocin.
• 1859. — Čarls Blondin pred 25.000 gledalaca preko razapetog konopca prešao iznad Nijagarinih vodopada, iz SAD u Kanadu.
• 1876. — Srbija i Crna Gora, u savezništvu s Rusijom, objavile rat Turskoj.
• 1908. — U istočni Sibir pao meteor od čije eksplozije se osetilo podrhtavanje tla i u centralnoj Evropi.
• 1913. — Naredbom bugarskog cara Ferdinanda izvršen prepad na srpsku i grčku vojsku u Makedoniji. Usledila bitka na Bregalnici kojom je počeo Drugi balkanski rat, u koji je 10. jula ušla i Rumunija, zaposevši severnu Bugarsku. Rat završen mirom u Bukureštu 10. avgusta iste godine.
• 1930. — Velika Britanija priznala nezavisnost Iraka, koji je na međunarodnoj konferenciji u San Remu 1920. proglašen za britansko mandatno područje.
• 1934. — Uz podršku vojnih krugova Hitler, pod optužbom da su pripremali zaveru, likvidirao na stotine bliskih saradnika, "Noć dugih noževa", među njima Ernsta Rema i Gregora Štrasera.
• 1936. — Etiopski car Haile Selasije I uputio, u sedištu Lige naroda, apel za pomoć povodom invazije Italije na Etiopiju. Liga naroda odredila sankcije protiv Italije, ali one nisu poštovane.
• 1943. — Američke trupe iskrcale se u Drugom svetskom ratu na ostrvo Nju Džordžija. Tokom operacije oboren 121 japanski avion.
• 1948. — Jugoslovenska štampa objavila Rezoluciju Informacionog biroa komunističkih i radničkih partija o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ kojim se odbacuju optužbe iznete u Rezoluciji. Crvena Armija je duž Jugoslovenske granice sa Bugarskom Rumunijom i Mađarskom počela gomilati svoje trupe , čekajući Staljinovu komandu za napad i okupaciju Jugoslavije .
• 1950. — Predsednik SAD Hari Truman izdao naređenje američkim trupama stacioniranim u Japanu da pomognu Republici Koreji da odbije napad Severne Koreje.
• 1960. — Republika Kongo proglasila nezavisnost od Belgije. Za prvog predsednika izabran Džozef Kasavubu, a za premijera Patris Lumumba.
• 1963. — Kardinal Đovani Batista Montini ustoličen kao papa Pavle VI, čiji je pontifikat obeležen sprovođenjem ideje o pomirenju sa ostalim hrišćanskim crkvama.
• 1971. — Tri sovjetska astronauta poginula prilikom prizemljenja sovjetskog vasionskog broda Sojuz II, koji je u orbiti oko Zemlje proveo rekordnih 570 časova i 22 minuta.
• 1974. — Čuveni ruski baletski igrač Mihail Barišnjikov napustio, tokom turneje u Kanadi, ansambl baleta Boljšoj teatra i ostao da živi na Zapadu.
• 1989. — Sudanski general Omar Hasan al Bašir u državnom udaru oborio vladu Sadeka al Mahdija.
• 1995. — Vlada u Sarajevu prekinula sve kontakte sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih nacija Jasušijem Akašijem optužujući ga za popustljiv stav prema bosanskim Srbima.
• 1996. — Pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice i predsednika Srbije Slobodana Miloševića predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić preneo predsednička ovlašćenja na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić.
• 1997. — Kina zvanično preuzela kontrolu nad Hong Kongom posle 156 godina britanske kolonijalne uprave.
• 1999. — Škotska posle skoro 300 godina ponovo dobila svoj parlament.
• 2001. — Grupa huligana i političkih ekstremista pretukla, na Trgu Republike u Beogradu, nekoliko homoseksualaca i sprečila održavanje prve "Gej parade" u Srbiji.

• 2001 - Jugoslovenska glumica Tijana Kondić na filmskom festivalu u Puli, u Hrvatskoj, dobila Zlatnu arenu za najbolju žensku ulogu, za film "Nataša". To je bilo prvo učešće filma iz Jugoslavije na tom festivalu od raspada SFRJ.
• 2001 - Premijer Belgije Gaj Verhofštad posetio Kongo. To je prva poseta nekog belgijskog zvaničnika toj afričkoj zemlji posle "hladnog rata" i prekida odnosa koji su trajali 20 godina.

• 1470. — Šarl VIII, kralj Francuske..
• 1810. — Stanko Vraz, hrvatski književnik († 1851.).
• 1878. — Franjo Hanaman, hrvatski izumitelj, znameniti kemičar i metalurg, izumitelj prve ekonomične električne žarulje s metalnom niti († 1941.).
• 1893. — Walter Ulbricht, njemački političar i državnik († 1973.).
• 1911. — Čzeslaw Milosz, poljski pjesnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
• 1917. — Lena Horne, američka pjevačica, glumica, plesačica i aktivistica za zaštitu ljudskih prava († 2010.).
• 1929. — Vlastimir Đuza Stojiljković, srpski glumac († 2015.).
• 1933. — Tomislav Ivić, hrvatski nogometni trener i izbornik.Najtrofejniji hrvatski i jedan od najtrofejnijih svjetskih trenera († 2011.).
• 1949. — Alain Finkielkraut, francuki filozof i esejist.
• 1893. — Harold Laski, britanski političar i društveni teoretičar. .
• 1957. — Ilene Chaiken, američka scenaristkinja i producentkinja.
• 1961. — Ksenija Pajić, hrvatska filmska i kazališna glumica.
• 1962. — Predrag Bjelac, srpski glumac.
• 1964. — Jürgen Klinsmann, njemački nogometaš i trener (--).
• 1966. — Mike Tyson, američki bokser.
• 1968. — Mirko Vičević, bivši crnogorski vaterpolist i trener hrvatske nacionalnosti.
• 1968. — Volker Zerbe, umirovljeni njemački rukometaš i reprezentativac.
• 1975. — Ralf Schumacher, njemački vozač Formule 1.
• 1985. — Michael Phelps, američki plivač (--).
• 1986. — Fredy Guarín, kolumbijski nogometaš.

.

• 1910. — Ivan Trnski, hrvatski književnik (* 1819.).
• 1938. — Milan Rakić, srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata. .
• 1974. — Alberta King, majka Martina Lutera Kinga. .
• 1992. — Nevzet Nanić, komandir voda za specijalna dejstva "Gazije"; brat komandira Izeta Nanića.
• 2001. — Čet Atkins, legendarni kantri-gitarista.
• 2015. — Leonard Starr, američki karikaturist i crtač stripova (* 1925.).

30. 6. na Wikimedijinoj ostavi

.

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar