27. 5.

• 927. — Hrvatski kralj Tomislav u bitci na Bosanskim visoravnima porazio vojsku bugarskog vojskovođe Alogobotura u planinama istočne Bosne.
• 1285. — nadbiskup Lovro Periandar posvetio zadarsku katedralu Svete Stošije.
• 1358. — Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.
• 1679. — Engleski parlament usvojio je "Habeas Korpus Akt", zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja.
• 1703. — Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg).
• 1806. — Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost.
• 1860. — Đuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.
• 1905. — U rusko-japanskom ratu, ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.
• 1937. — U San Francisku je pušten u saobraćaj „Golden gejt“, jedan od najvećih mostova u svetu.
• 1941. — Drugi svetski rat: Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je nemački ratni brod "Bizmark".
• 1942. — Drugi svetski rat: U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih.
• 1960. — U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.
• 1988. — Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih libanskih šiitskih milicija.
• 1992. — Opsada Sarajeva: Masakr u redu za kruh - od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene.
• 1993. — U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.
• 1997. —.
  • NATO i Rusija potpisali su „Osnivački akt o međusobnoj saradnji“, kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.
  • Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.
• 1999. — Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.
• 2001. — U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.
• 2003. — Predsednik Perua Alehandro Toledo uveo je 30-dnevno vanredno stanje, zbog serije štrajkova i demonstracija širom zemlje, koje je pokrenuo sindikat učitelja štrajkom 12. maja.
• 2004. — Srpski biznismen Bogoljub Karić registrovao je u Beogradu stranku Pokret „Snaga Srbije“ i postao njen predsednik.

.

• 1332. — Ibn Haldun, filozof arapske skolastike.
• 1774. — Francis Beaufort, irski znanstvenik i kontraadmiral Britanske kraljevske ratne mornarice († 1857.).
• 1837. — Divlji Bill Hickok, američki šerif i kockar († 1876.).
• 1868. — Aleksa Šantić, bosanskohercegovački pjesnik.
• 1878. — Isadora Dankan, američka igračica irskog porekla.
• 1884. — Max Brod, češko-izraelski pisac, prevoditelj, kompozitor i novinar židovskog porijekla († 1968.).
• 1897. — Džon Kokroftov, engleski fizičar. (†1967.).
• 1909. — Svetozar Radojčić, srpski istoričar umetnosti.
• 1911. — Vincent Price, američki filmski glumac († 1993.).
• 1913. — Enver Čolaković, bosanski književnik i prevodilac.
• 1922. — Christopher Lee, engleski glumac († 2015.).
• 1923. — Henry Kissinger, američki političar, državnik i dobitnik Nobelove nagrade za mir.
• 1936. — Ivo Brešan, hrvatski književnik i scenarist (--).
• 1947. — Said, iranski književnik.
• 1947. — Branko-Brane Oblak, bivši slovenski nogometaš. Jedan od najboljih veznih igrača Jugoslavije nakon drugog svjetskog rata.
• 1950. — Dee Dee Bridgewater, američka jazz pjevačica.
• 1960. — Emir Mutapčić, bosanski košarkaš i trener.
• 1965. — Pat Cash, umirovljeni australijski tenisač.
• 1967. — Kai Pflaume, njemački TV voditelj.
• 1967. — Paul Gascoigne, engleski nogometni reprezentativac i trener.
• 1972. — Ivet Sangalo, najpoznatija brazilska pevačica akse muzike
• 1988. — Tobias Reichmann, njemački rukometaš i reprezentativac.
• 1994. — Willy Hernangómez, španjolski košarkaš.

.

• 735. — Beda Uvaženi, anglosaksonski redovnik i historičar (* 672.).
• 1564. — Žan Kalvin, švajcarski teolog francuskog porekla.
• 1797. — François Noël Babeuf, francuski radikal.
• 1840. — Nikolo Paganini, italijanski violinista i kompozitor. (*1782).
• 1910. — Robert Koh, nemački bakteriolog.
• 1933. — Vjekoslav Spinčić, hrvatski političar (* 1848.).
• 1964. — Džavaharlal Nehru, indijski državnik, prvi premijer nezavisne Indije.

.

• Srpska pravoslavna crkva slavi:.
  • Svetog mučenika Isidora.
  • Prepodobnog Serapiona Sindonita.
  • Blaženog Isidora Jurodivog

.

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar