Мокра Гора (Ужице)

Мокра Гора се налази на граници између Таре и Златибора и на граници Републике Србије и Босне и Херцеговине. За њу је карактеристична веома велика висинска разлика између најниже (надморска висина ~ 460m) и највише коте (врх планине Таре - Збориште, надморске висине 1544m). Мокра Гора заузима површину од приближно 55 km².

Дуго година једна од најважнијих фабрика у Мокрој Гори и читавом ужичком крају била је Фабрика хемијских производа „Котроман“. Након распада Југославије, фабрика је изгубила велики део свог тржишта. Средином деведесетих година, Котроман није заштитио патентно право над неколико својих најважнијих производа. Ускоро су и многи инжењери запослени у њему напустили фабрику и махом основали приватне фирме, те је Котроман банкротирао.

Мокра Гора ће ускоро добити своју прву мини хидроелектрану Кршање, на реци Бели Рзав, снаге 200-300 киловата. Реализација је у складу са ЕПС-овом стратегијом из Зелене кнњиге и у сарадњи са локалним актерима. Споразум су потписали директор Парка природе „Мокра Гора“ Емир Кустурица и градоначелник Ужица Јован Марковић^[1].

Оно што је почело као приватна иницијатива групе ентузијазиста окупљених око удружења “Шарганска осмица”, претворило се у пројект који је удахнуо нови живот Мокрој Гори. Мокра Гора је постала позната туристичка дестинација. До 1974. године кроз Мокру Гору је пролазила стара пруга уског колосека Београд-Сарајево. Удружење Шарганска осмица покренуло је идеју о обнови некада популарне Шарганске осмице, јединствене трасе железнице уског колосека (760 mm), која гледана из ваздуха има облик броја осам. Обновљеним делом пруге од железничке станице у Мокрој Гори до оближње станице у Шарган-Витасима данас саобраћа туристичка атракција, стари парни воз „Ћира“.

У Мокрој Гори се налази неколико десетина минералних извора. Због чињенице да Мокра Гора лежи на једном од највећих налазишта никлом богате железне руде у Еворпи, већина извора има изразито висок садржај растворених јона. Неколико познатијих извора су лековити, али један део извора је токсичан (отрован). Најпознатији међу лековитим изворима у Мокрој Гори носи назив “Бела вода”.

Српски филмски редитељ Емир Кустурица је код Мокре Горе, на брду Мећавнику, направио етно село „Дрвенград“.

У насељу Мокра Гора живи 517 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (43,4 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 237 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1398 [2] 1953. 1468 1961. 1310 1971. 1139 1981. 870 1991. 816 816 2002. 609 605

Етнички састав према попису из 2002.[3] Срби    599 99,00% Југословени    1 0,16% непознато    0 0,0%

Портал Србија

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• Туристичка организација Ужица Arhivirano 2006-05-08 na Wayback Machine-u
• Мокра Гора Arhivirano 2011-10-29 na Wayback Machine-u - Виртуелна шетња Мокром гором