До Другог српског устанка Шантаровац (тада Шанторовац) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шантаровац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Демографија
У насељу Шантаровац живи 392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (44,8 код мушкараца и 50,9 код жена). У насељу има 157 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/ Неудата
Ожењен/ Удата
Удовац/ Удовица
Разведен/ Разведена
Непознато
Мушки
197
55
122
14
6
-
Женски
204
26
122
52
4
-
Становништво према делатности коју обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Производња и снабдевање...
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
105
56
-
-
25
1
7
3
-
7
Женски
56
42
-
-
2
-
1
5
1
1
Оба
161
98
-
-
27
1
8
8
1
8
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
-
-
1
-
4
-
-
-
1
Женски
-
-
-
1
1
-
-
-
2
Оба
-
-
1
1
5
-
-
-
3
Референце
Литература
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.