Četvorostruka veza
Četvorostruka veza je tip hemijske veze između dva atoma u kojoj učestvuje osam elektrona. Ova veza je ekstenzija poznatijih tipova veze, dvostruke i trostruke.[1] Stabilne četvorostruke veze se najčešće javljaju između prelaznih metala iz sredine d-bloka, kao što su renijum, volfram, molibden i hrom. Tipično ligandi koji podržavaju ćetvorostruke veze su π-donors, a ne π-akceptori.
-3D-balls.png)
-acetate-3D-balls.png)
Hrom(II) acetat, Cr2(μ-O2CMe)4(H2O)2, je bilo prvo sintetisano hemijsko jedinjenje sa četvorostrukom vezom. Ovao jedinjenje je opisao E. Peligot 1844, mada njegovo osobeno vezivanje nije bilo prepoznato više od jednog veka.[2] F. Albert Koton je 1964. bio prvi istraživač da okarakteriše četvorostruku vezu opisujući kalijum oktakhlorodirenat(III) ili K2[Re2Cl8]·2H2O.[3] Dužina renijum–renijum veze u tom jedinjenju je samo 224 pm. U terminologiji molekularne orbitalne teorije ovo vezivanje se opisuje kao σ2π4δ2 sa jednom sigma vezom, dve pi veze i jednom delta veze.
Mnoga druga jedinjenja sa četvorostrukom vezom su opisana. Jedan od izoelektronika sadrži direnijumsko jedinjenje koje je so K4[Mo2Cl8] (kalijum oktahlorodimolibdat).[4] Primer divolframskog jedinjenja sa četvorostrukom vezom je di-volfram tetra(hpp).